U naredne četiri godine, godišnje će se na izgradnju autoputa na Koridoru 5C kroz BiH trošiti više od 300 miliona maraka, i otvoriti osam hiljada novih radnih mesta. To bi BiH moglo pomoći da izađe iz krize.
Teške građevinske mašine širokobriješkog Heringa i zagrebačkog Viadukta grade 9,5km dugu deonicu autoputa od Kaknja do Bilješeva, vrednu 43,2 miliona eura. Slovenački STC počeo je graditi tunel Vijenac dug 3km - vrednost radova je 55 miliona eura, a uskoro će, po svemu sudeći, jer je dao najbolju ponudu, i posljednja 3,5 kilometra dugu deonicu autoputa od Gorice do Drivuše, odnosno do ulaza u Zenicu. Do kraja godine putem međunarodnih tendera na koje se javlja i do 60 kompanija iz BiH i inostranstva, biće odabrani izvođači radova koji će početkom sledeće godine početi da grade deonice autoputa i od Blažuja prema Tarčinu, te od granice s Hrvatskom na jugu, preciznije od Bijače prema Počitelju, te na severu od Svilaja prema Odžaku.
Paralelno će se graditi čak osam poddeonica, kaže direktor Autocesta Federacije BiH u osnivanju Erdal Trhulj: „Ove godine smo ispunili obećanje da ćemo otvoriti tri gradilišta gdje je vrijednost radova 300 milijuna KM, a iduće godine otvaramo gradilišta i na drugim dionicama autoceste, gdje se vrijednost radova procjenjuje na 380 milijuna eura“, kaže Trhulj za Deutsche Welle.
Oglas
Bosna i Hercegovina od rata do danas je uspela izgraditi samo 37km autoputa na Koridoru 5C, zbog čega su vlasti ove zemlje bile izložene stalnim kritikama građana. No, nakon što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Kuvajtski investicioni fond odobrili više od pola milijarde evra povoljnih kreditnih sredstava Bosni i Hercegovini, radovi na autoputu su se zahuktali.
Građani, pak, različito komentarišu intenziviranje radova na autoputu. Jedni kažu da bi poslove trebalo davati domaćim kompanijama, dok su drugi nezadovoljni poslovima koje na autoputu rade bosanskohercegovačka preduzeća. „Ma trebali smo je napraviti prije 30 godina", komentira jedan od žitelja Mostara. Dodaje kako bi trebalo pitati vlast što poslove dobijaju stranci: „Ma nije to baš tako, pogledaj koliko naši razvlače gradnju ceste prema Zenici“, odgovara mu drugi.
Mostarac Davor Majksner kaže: „Neka se samo gradi, samo nek pare ne idu iz naših džepova.“
Erdal Trhulj kaže kako nije tačno da samo strane kompanije dobijaju poslove na izgradnji autoputa, navodeći primer širokobriješkog Heringa. Napominje kako se u izboru izvođača moraju pridržavati tenderskih pravila, koja su usklađena sa evropskim standardima. Dodaje kako regularnost konkursa prave i investitori, predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Naš sagovornik kaže kako postoji ogroman interes građevinskih kompanija, te da se na predkvalifikacione konkurse za izgradnju pojedinih poddeonica javlja i do 60 kompanija iz BiH i inostranstva.
Izgradnja autoputa ubrizgavat će godišnje više od 300 miliona maraka u BiH, otvoriće oko osam hiljada novih radnih mjesta, a procene govore da će se prihodi od poreza samo u Federaciji BiH povećati za 75 miliona maraka godišnje.
Jago Lasić podpredsednik federalne Gospodarske komore BiH kaže kako će autoput osigurati značajan rast GDP-a Bosne i Hercegovine: „Iskustva govore kako zemljama veličine BiH, autocesta od djelatnosti na cesti i pored ceste osigurava godišnji rast GDP-a od pet posto.“
Direktor preduzeća Autoceste FBiH, koje je sada u osnivanju, Erdal Trhulj kaže kako će gradnja autoputa na Koridoru 5C osigurati i ubrzani rast ove kompanije. Prema nekim analizama Autoceste FBiH već 2013. imaće prihod od 175 miliona maraka, dok će troškovi kompanije uključujući i kreditne obveze iznositi samo 50 posto prihoda.
„To znači da ćemo ostatak novca moći investirati u nastavak izgradnje cestovne infrastrukture“, kaže Trhulj.
