Kraj 2020. nadležni su dugo najavljivali kao startni datum za početak izgradnje beogradskog metroa. Ko se imalo razume u proces usvajanja svih neophodnih dokumenata za otpočinjanje radova na terenu, i pre izbijanja epidemije virusa korona bilo mu je jasno da je taj rok suviše ambiciozan. Kada su i nadležni verovatno shvatili da je to nerealno, skalu za kamen temeljac za metro pomerili su za 12 meseci, odnosno za kraj 2021.
Ilustracija (Foto: PIxabay.com)
Oglas
Gradnja će tada krenuti, ali iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za Politiku uveravaju da to neće biti radovi na prvoj trasi metroa, već gradnja metro depoa u Makišu. Do tada će, kako naglašavaju u ovom ministarstvu, biti završen deo studije izvodljivosti za čiju izradu je pre tri dana potpisan komercijalni ugovor.
Ugovorom je predviđena izrada tehničke dokumentacije za prvu fazu prve linije metroa u dužini od 16,7 kilometara (na relaciji Železnik – Karaburma). To podrazumeva izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti i studijom o proceni uticaja na životnu sredinu, studijom izvodljivosti za prvu fazu prve linije metroa, a kojim će biti obuhvaćena i izrada konceptualnog rešenja za treću liniju metroa. Navedenu tehničku i ostalu dokumentaciju izrađivaće Ežis. Plan je da ova kompanija izradi i preda navedenu dokumentaciju do februara 2022. Upravo zbog ovog datuma se i otvara pitanje koliko je onda realan kamen temeljac za prvi objekat metro sistema krajem 2021. U Ministarstvu građevinarstva pojašnjavaju da se neće čekati završetak svih dokumenata, već će se ona izrađivati i predavati po fazama.
Cifra od oko 6.000.000.000 evra odnosi se na gradnju tri, a ne na dve linije metroa, preciziraju u ministarstvu
– Predviđeno je da idejni projekat glavnog depoa metro sistema na Makiškom polju bude završen do februara 2021, a ostatak dokumentacije do krajnjeg roka izrade po ugovoru. Paralelno sa izradom te dokumentacije završavaju se i plan detaljne regulacije Makiškog polja i plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metroa, koji će omogućiti i izradu tehničke dokumentacije predviđene ugovorom. Usvajanje oba planska dokumenta se očekuje do kraja godine – kažu u ministarstvu dodajući da se paralelno rade i druge studije, elaborati i analize koji će biti osnov za izradu tehničke dokumentacije (hidrološke, geološke studije...).
– Do sada je od tehničkih dokumenata izrađen Generalni projekat sa prethodnom Studijom opravdanosti. Pošto se radi o jednom od trenutno najzahtevnijih građevinskih projekata, izgradnja je podeljena po fazama, tako da će prvi radovi biti započeti upravo na Makiškom polju izgradnjom glavnog depoa – uveravaju iz ministarstva.
Kako kažu, počeće pripreme i stvaranje uslova za kopanje tunela specijalizovanim mašinama (krticama).
– Nijedna radnja u realizaciji ovog projekta neće biti preduzeta dok se za to ne steknu svi zakonom propisani uslovi. Do izrade tehničke dokumentacije ne možemo govoriti o preciznim iznosima, već o iznosima na osnovu vrednosti iz Generalnog projekta i cene koštanja opreme na tržištu – ukazuju u ministarstvu.
Dugo se kao orijentaciona cena za prve linije pominjao iznos od oko 4.400.000.000 evra. Ne tako davno, u maju, nadležni su isticali da procene govore da će gradnja metroa koštati između 4.500.000.000 i 5.500.000.000 evra, ali se trenutno navodi iznos od čak 6.000.000.000 evra. Iz Ministarstva su rekli da se taj iznos odnosi na vrednost izgradnje sve tri linije ukupne dužine 60,5 kilometara sa 60 stanica. Ponovo naglašavamo da se radi o orijentacionim vrednostima jer tehnička dokumentacija još nije izrađena. Na osnovu podataka iz Generalnog projekta, izgradnja prve dve linije metroa ukupne dužine 40,4 kilometra sa 41 stanicom koštala bi 4.400.000.000 evra, dodali su.
Na pitanje zna li se okvirno iz kojih sve izvora će se finansirati gradnja prvih linija metroa, u ministarstvu nisu dali precizan odgovor. Samo su podsetili da je formirana radna grupa za projekat metroa u kojoj je jedan od članova i Ministarstvo finansija, koje će biti glavni nosilac aktivnosti kada su u pitanju način i izvori finansiranja.
