Nelegalna gradnja je problem sa kojim se Srbija bori godinama, a uprkos donošenju oštrijih propisa i dalje niče na hiljade nelegalnih kvadrata. U Beogradu je svaki peti objekat bez dozvole. Dok struka poručuje da je rušenje jedno od rešenja, iz Grada kažu da će o tome nakon izbora. Za građane, svaka nova zgrada bez papira predstavlja rizik.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije podseća da u zemlji ima čak deset miliona kvadrata „divlje gradnje”.
- Da ne govorim da su čitava naselja Kaluđerica, obodi grada - sve je to bez grđevinske dozvole. Ono sve što može da se legalizuje, neka se legalizuje, ali objekti koji su rađeni na mestima koja su od opšteg društvenog značaja, oni ne mogu da se legalizuju, jednog dana će biti na udaru zakona i najverovatnije će morati da se sruše - upozorava on.
Novi Zakon o planiranju i izgradnji donet je 2015. godine, i on definiše da je „divlja" ili bespravna gradnja krivično delo. Tri godine od stupanja na snagu pomenutog zakona - država se ni novim propisima nije izborila sa starim problemom. Iako su obećanja resorne ministarke Zorane Mihajlović u međuvremenu glasila drugačije.
- Nećemo dozvoliti da se Zakon o ozakonjenju ne primenjuje na pravi način, jasno. Krivično je delo svako kršenje ovog zakona i predmet ozakonjenja su objekti koji su ukrovljeni pre donošenja Zakona, ne posle. Sada kada više ne postoje visoki doprinosi i kada se građevinska dozvola u Srbiji dobija u proseku za osam dana, nema razloga da više trpimo bespravnu gradnju - izjavila je ministarka u julu 2016. godine.
