Vlada Republike Srbije usvojila je juče uredbu o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Tržišnu vrednost građevinskog zemljišta plaćaće samo vlasnici preduzeća koji su imovinu stekli u privatizaciji, dok će za sve ostale građane prenos zemljišta biti besplatan.
Prvi put posle 1958. godine predviđena je mogućnost privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu. Većina građana će to pravo ostvariti bez naknade. Dovoljno je samo da na svoje ime imaju uknjižene kuće, stanove, lokale, garaže. Katastru nepokretnosti ili zemljišnim knjigama treba da podnesu zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem. Uz zahtev prilažu list nepokretnosti ili vlasnički list u kojem stoji da su vlasnici objekta (stana) i korisnici zemljišta. Bez naknade, vlasnici gradskih građevinskih parcela postaće i AP Vojvodina i lokalne samouprave.
Međutim, naknadu će da plate vlasnici preduzeća, koji su privatizacijom zemljišta, stečajnim ili izvršnim postupkom došli do zemljišta kupujući fabrike, a nisu nastavili proizvodnju, već žele da ih pretvore u građevinsko zemljište. Pošto je svojina nad zemljištem uslov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, vlasnici preduzeća koji žele da grade poslovna i stambena zdanja na parcelama gde su fabričke hale i proizvodna postrojenja moraju da plate konverziju.
Oglas
Vlasnik preduzeća će morati da plati tržišnu vrednost zemljišta umanjenu za ukupnu cenu kapitala isplaćenu u postupku privatizacije. To znači da će Agencija za privatizaciju i Uprava prihoda proceniti koliko je prilikom kupovine preduzeća plaćeno za zemljište i razlika će se plaćati u vidu konverzije.
U poslednje vreme mnogo firmi na atraktivnim lokacijama je privatizovano samo zbog prava korišćenja zemljišta. Oni će sad imati priliku da pošteno plate zemljište ukoliko se dokaže da su ga za mnogo manje novca platili u procesu privatizacije. Postoje slučajevi da je prilikom privatizacije plaćena potpuna tržišna vrednost građevinskog zemljišta, pa ukoliko se to dokaže, ti vlasnici preduzeća neće ništa platiti prilikom konverzije.
Naknadu za konverziju, odnosno tržišnu vrednost određivaće Poreska uprava. Uredbom koja je usvojena juče u republičkom parlamentu precizirani su kriterijumi kojima će se voditi Poreska uprava. Neki od njih su: srednja prometna vrednost zemljišta u sličnoj ili istoj urbanističkoj zoni, namena zemljišta, urbanistički parametri, pogodnost lokacije, stepen komunalne opremljenosti i drugi.
Procena je da od ukupno 21 milion katastarskih parcela u Srbiji, trećinu čini gradsko građevinsko zemljište, zbog čega se očekuje da će u narednom periodu katastar i zemljišne knjige preplaviti nekoliko miliona zahteva građana.
Gradnja 10.000 jeftinih stanova
Za nekoliko meseci trebalo bi da počne izgradnja 10.000 jeftinih stanova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a stanovi će biti useljeni tokom iduće godine, najavio je juče Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, posle sednice na kojoj je Vlada usvojila neophodne podzakonske akte za izgradnju ovih stanova.
Po Dulićevim rečima, uredbom o izgradnji jeftinih stanova utvrđene su maksimalne cene kvadrata po zonama, pa će u Beogradu kvadrat u drugoj zoni koštati 1.595 evra, u trećoj zoni 1.290 evra i četvrtoj 945 evra. U ostalim zonama cena kvadrata u glavnom gradu biće 895 evra, s tim što jeftinih stanova neće biti u prvoj i ekstra gradskoj zoni.
On je rekao da su za te potrebe obezbeđene dve milijarde dinara i da će država „subvencionisati deo kamate koja se obračunava po kamatnoj stopi od sedam odsto godišnje po odobrenom kreditu, a da se prosečna kamata kreće od devet do deset odsto“.
Prenos će plaćati:
privredna društva i druga pravna lica na koja su primenjeni propisi o privatizaciji, stečajnom i izvršnom postupku i njihovi pravni sledbenici;
nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, stečenom radi izgradnje po propisima koji su uređivali građevinsko zemljište do 13. 5. 2003. ili na osnovu odluke nadležnog organa; korisnici građevinskog zemljišta u sportu, udruženja građana i društvena preduzeća kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, ostaju korisnici do okončanja postupka privatizacije, nakon čega se izjednačuju sa prvom grupom.
