Prvi projekat pokrenut na savskom priobalju bile su stambene zgrade “BW Residences”, čija je izgradnja počela u septembru prošle godine. Dobar deo podzemnih radova je urađen i već se uveliko radi na betoniranju nadzemnih etaža objekta. Na objektu (A) bliže starom savskom mostu radovi su stigli do trećeg sprata, dok je na susednom objektu (B) završena prva nadzemna etaža. Izgradnja oba objekta ići će paralelno, a za očekivati je da će se radovi dodatno intenzivirati u narednim mesecima prelaskom na betoniranje nadzemnog dela objekta. Najavljen rok za završetak ovog kompleksa je mart 2018. godine.
Na gradilištu takozvane kule “Beograd” izvode se zahtevni radovi na pobijanju šipova koji će nositi 40-spratnu kulu. U okviru ovog posla potrebno je izbušiti 230 šipova, od čega se 70 buši do dubine od 40 metara sa armaturom velikog promera od 40mm. Kamen temeljac za ovu kulu postavljen je u aprilu, a rok za završetak je tri godine.
Ilustarcija (www.pixabay.com)
Paralelno se usvajaju i urbanistički projekti, pa će ove nedelje na javnom uvidu biti izložen predlog rešenja za još jedan blok u okviru projekta “Beograd na vodi”. Radi se o stambenom tkivu visoke spratnosti na parceli nekadašnjeg kontejnerskog terminala ŽIT-a (železnički integralni transport). Sa lokacije je uklonjen čuveni kontejnerski kran, a prema prvim najavama gradnja objekata u ovom bloku mogla bi da počne krajem godine. Ova stambena zona imaće dva objekta visine oko 85 metara na zajedničkom aneksu komercijalne namene. Ispod objekta nalaziće se podzemna garaža na dva nivoa, a planirane stambene jedinice nudiće veći broj stanova manje kvadrature. Više informacija će ipak biti dostupno tek sa usvajanjem plana i njegovom daljom arhitektonskom razradom.
U međuvremenu pojavili su se i prvi problemi na tek otvorenoj promenadi. Nisu prošla ni tri meseca od otvaranja, a već su se pojavile deformacije na delu šetališta pokrivenim kompozitnim drvetom, kao i ulegnuća granitnih ploča na pešačkim stazama. Nakon pojave prvih znakova moguće destabilizacije obaloutvrde izvršena su geometarska merenja, čiji je cilj bilo utvrđivanje razmera pomeraja kao i da li je kretanje zaustavljeno. Nažalost, od investitora do danas nismo dobili nikakve odgovore o uzrocima deformacija, rezultatima vršenih analiza i eventualnom planu sanacije. Najveće promene pojavile su se na isturenom delu promenade koji je delom ograđen, dok je deo oštećenja na pločnicima popravljen nasipanjem ulegnuća. Ostaje da se vidi koji su propusti doveli do ovih oštećenja i da li se mogu odraziti na stabilnost obaloutvrde u budućnosti.
