Prva faza radova na „Prokopu“ završena je ove nedelje, pa je pravi trenutak da se sumira urađeno, kao i da se razmotre naredni koraci ka kompletiranju ovog kapitalnog objekta. Prva faza započeta u decembru 2013. godine podrazumevala je radove koji omogućavaju osnovnu staničnu funkciju sa kapacitetima za unutrašnji i međunarodni saobraćaj. Tokom realizacije prve faze završeni su svi radovi na 8 koloseka ispod glavne ploče, osposobljena su oba peronska pothodnika i obnovljena hidroizolacija gornje ploče. Time su konačno posle više decenija pokrenuti radovi na završetku ove stanice, međutim realizacija preostalih radova i infrastrukturno opremanje trajaće više godina i još nekoliko faza gradnje. Prva faza je završena tačno u dogovorenom roku i po svim izgledima neće se dugo čekati nastavak. Prilazni putevi sa Bulevara kneza Aleksandra već su na tenderu, pa se očekuje da bi radovi na njima mogli početi u martu ove godine.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Planiranje narednih faza radi se u hodu, pa tako još uvek ne postoji konačno rešenje, ali je smernice daljeg razvoja nagovestio urbanistički projekat potvrđen pred planskom komisijom prošle godine. Po urbanističkom projektu i idejnom rešenju predviđena je izgradnja multifunkcionalnog objekta na glavnoj ploči kote 105, kao i sistem prilaznih puteva sa Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, dok prilazi sa autoputa nisu razmatrani. Nakon uspešne realizacije prve faze, novine u ovom planu donose brojna iznenađenja, pa čak i neke pomalo čudne i nelogične odluke. Plan je inače izradio „Saobraćajni institut CIP“, a prema projektnom zadatku „Železnica Srbije“.
Prema usvojenom dokumentu, kompleks na ploči bi trebao da se sastoji iz tri funkcionalna segmenta, gde bi se u centralnom objektu nalazila stanična zgrada od oko 6.000m² bruto prostora, a u bočnim krilima bila bi smeštena garaža i tržni centar. Prvo što se primećuje jeste da se krenulo ka opciji stanične zgrade na ploči, čime se praktično preseca višedecenijska dilema. Još je početkom 80-ih sa arhitektom originalnog rešenja utvrđeno da stanična zgrada na ploči nije najracionalnije rešenje, već skup konstruktivni izazov zbog 20 metara visinske razlike sa donjim staničnim trgom. Nastali su i prvi predlozi koji problem rešavaju smeštanjem stanične zgrade na donji stanični trg, a u okviru objekta koji bi bio direktno povezan sa pothodnicima i peronskom konstrukcijom. Projekat je pritisnut kratkim rokovima i vrlo ograničenim sredstvima, pa se ponovno vraćanje stanične zgrade na ploču može tumačiti kao pokušaj osposobljavanja stanične funkcije, ali bez sistema donjih prilaznih puteva, odnosno skupe eksproprijacije i zahtevnih radova koje podrazumeva. Negativna urbanistička posledica je promena prostorne orjentacije objekta ka gornjim prilazima, dok će negativna ekonomska posledica biti ugrožena funkcionalnost objekta.
Pored nove pozicije stanične zgrade plan predviđa još dve funkcije na ploči - tržni centar (P+4) sa oko 50.000 kvadrata i javnu garažu slične kvadrature. Jedna od važnih mana stanične zgrade na koti 105 jeste da njena centralna pozicija deli ploču na dva dela, čime se umanjuje njen potencijal i atraktivnost za investitore. Drugi problem sa ovim planom je zamisao da se na koti 105 gradi javna garaža. To nikako nije dobro korišćenje prostora i dovoljno komercijalna funkcija za trajni objekat. Konstrukcija na kojoj se nalazi garaža je skuplja od nje same, tako da je ovakva namena vrlo loša ideja i može se razmatrati samo kao privremeno rešenje. Administrativne i upravne prostorije „Železnica Srbije“ bile bi podeljene na više lokacija u okviru objekta. Deo bi bio smešten u specijalnom objektu planiranom na koti 85 (donji stanični trg), a deo u još neizgrađenom vestibilu ispod prvog perona. Koliko god neverovatno zvučalo, raniji predlozi idejnog rešenja predviđala su gradnju hotela na sredini donjeg staničnog trga, ali se srećom od te ideje odustalo. Ne samo da bi tako trajno bio onemogućen razvoj primarnog prilaza, već bi se zgrada hotela nalazila tačno na pravcu budućeg metro koridora! Zaista zabrinjavajuće.
Uz namenu objekata na gornjoj ploči, ovaj urbanistički plan donosi i saobraćajno rešenje za novu funkcionalnu organizaciju. I prilazni putevi su prilagođeni novom rešenju, pa se tako u sklopu gornjih prilaza dograđuje mostovska konstrukcija čija je svrha da omogući proširenje kapaciteta tih prilaza za dodatne dve trake. Takođe se predviđa i kružna saobraćajnica, koja bi se kretala obodom ploče na koti 105, a u perspektivi sa stanične zgrade vodiće pešačka pasarela ka Bulevaru kneza Aleksandra. I saobraćajno rešenje gornje prilaze razmatra kao primarne, dok se prilazi sa autoputa više tretiraju kao tehnički prilaz.
Iako realizaciju prve faze na završetku stanice „Prokop“ možemo smatrati vrlo uspešnom, moramo konstatovati da postoje vrlo negativne tendecije u planiranju daljeg razvoja. Racionalizacija u okviru ovako velikog projekta svakako je neophodna, ali bi najavljeni kompromisi mogli ozbiljno da ugroze njegovo buduće funkcionisanje. Nažalost, na ovom projektu nema mnogo prečica, već se lošim i privremenim rešenjima samo povećava cena i ovako skupog poduhvata. Čini se logičnije da umesto traženja investitora za staničnu zgradu, prvo pokušamo realizovati punu staničnu funkciju, pa tek onda ponuditi ploču privatnom kapitalu. Tako bi i ovaj plan realizacije imao više šansi za komercijalni uspeh.
