Mnogi stambeni objekti hoteli i sportske hale za koje su davno nacrtani velelepni planovi, danas predstavljaju ruglo. U Ministarstvu građevine pretpostavljaju da ima više desetina hiljada takvih objekata u Srbiji, ali kažu da tačna evidencija o njima ne postoji. Nijedan zakon nije uspeo da stane na put nesavesnim investitorima koji su svoja gradilišta ostavili u korovu. Iako u mnogim slučajevima postoje rešenja, malo je napuštenih zgrada koje su srušene.
Ni nastojanje nadležnih da se „uknjiži“ svaki kvadrat neće ići baš glatko. Istina je da je postupak legalizacije značajno jeftiniji nego ranije, ali za večita gradilišta ova mogućnost ne znači mnogo.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Novim Zakonom o ozakonjenju ovi objekti mogu biti legalizovani ako su u stepenu izgrađenosti koji je minimalno zakonom propisan – kažu u resornom ministarstvu. - To znači da su izgrađeni temelj, zidovi, armirano-betonska tavanica i krov. Ako su izliveni samo temelji i zidovi onda se oni ne mogu ozakoniti.
U Ministarstvu napominju da je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da građevinska dozvola prestaje da važi najkasnije posle sedam godina, a sve dok se ne dobije nova na istoj lokaciji se plaća porez na imovinu, kao da je objekat u potpunosti izgrađen. To znači da investitor u tom roku mora završiti objekat, jer mu u suprotnom sleduje naplata poreza kao da je zgrada gotova. To što se rešenja o poništenim građevinskim dozvolama dostavljaju poreskim upravama nije, međutim, mnogo uznemirilo „večite graditelje“.
Potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“, Goran Rodić, smatra da se rešenje ovog problema konačno naslućuje.
- Zakon o konverziji trebalo bi da „raščisti“ zaboravljena gradilišta širom Srbije – smatra Rodić. - Na takvim lokacijama uglavnom su počeli da grade investitori koji su dobili plac na korišćenje. Sada će oni morati ili da plate punu cenu da bi kupili zemljište ili će morati da ga zakupe po ekonomskim uslovima, prema kursu koji bude važio. Pošto su počeli da grade na ekskluzivnim lokacijama, smatram da im se to neće isplatiti. Jedino bi trebalo da se nađe rešenje za investitore koji nemaju uslove za gradnju, jer im lokalne samouprave nisu obezbedile planska dokumenta.
Ruglo u centru prestonice
Prema nezvaničnim podacima, samo u Beogradu ima više od 500 lokacija na kojima su investitori počeli da zidaju zgrade. Radove su uglavnom prekidali zbog bankrota ili nerešenih imovinskih odnosa. Stručnjaci smatraju da mora da se stvori zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat i procenjuju da u prestonici ima oko pola miliona nezavršenih kvadrata.
Jedna od takvih zgrada je i u strogom centru prestonice, u Bulevaru despota Stefana, u Prizrenskoj... Objekata zaraslih u korov iz čijih temelja viri zarđala čelična armatura ima i na Novom Beogradu, ali ih je najviše u Rakovici, Žarkovu i na Čukarici.
Hotel
Od zamišljenog ekskluzivnog hotela „Zvezda 2“ u Vrnjačkoj Banji pre dve decenije napravljen je samo kostur od zgrade. Na ovom gradilištu zabeležene su čak četiri nesrećna slučaja, kada su ljudi povređeni, a prava tragedija dogodila se pre dve godine, kada je u njoj poginuo dečak koji je bio na ekskurziji.
