Na jesen sedmi pokušaj legalizacije divlje gradnje

07.09.2015. | Lj. Malešević | Dnevnik

Poslednjeg dana aprila istekao je rok za kompletiranje zahteva za legalizaciju. U Srbiji je podneto 770.934 zahteva, ali je veoma mali broj predmeta rešen, između ostalog i zbog toga što se čeka usvajanje novog zakona o legalizaciji. On bi pod hitno trebalo da reši problem legalizacije mnogih nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji koji ne podležu važećem zakonskom aktu, a nesporno je da postoje. Taj novi zakonski akt najavljuje se za jesen i treba da precizira kada nadležni organ može odbaciti podneti zahtev za legalizaciju, a kada to ne može, da precizira prihvatljiva odstupanja od postojećih pravilnika, kao i kada je rešenje konačno.

Srbija je šest puta od 2000. godine pokušavala da reši problem divlje gradnje, a sedmi zakon o legalizaciji tek treba da ugleda svetlo dana. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture očekuju da upravo taj sedmi, koji bi bio jednokratan, omogući legalizaciju velikog broja nelegalno izgrađenih objekata jer se procenjuje da ih u našoj zemlji ima čak oko milion i po. Da bi zakon postigao cilj, očekuje se da sadrži odrebe koje bi propisale mnogo fleksibilnije uslove legalizacije, a takva primedba nalazi se i u analizi „Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj“ (NALED). Naime, NALED je, analizirajući važeći Zakon o legalizaciji, istakao sporne stvari, poput toga da se veliki broj objekata ne može legalizovati jer, po pravilu, u pogledu spratnosti ili udaljenosti od susednih objekata, u manjoj meri odstupaju od Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. To odvraća potencijalne investitore, koje ne žele da se bakću s nelegalizovanim objektima ili ulažu novac u nešto što ne mogu legalizovati i dobiti potrebne dozvole.

Osim velikog problema da se jednom legalizuje sve ono što je više decenija građeno i zidano ilegalno, činjenica je i da se ta praksa nastavila i pored mogućnosti da se sve radi legalno i za relativno male pare. Naime, i dalje su veoma retki savesni građani i investitori koji pre početka gradnje prikupljaju svu potrebnu dokumentaciju i plaćaju takse koje je država utvrdila, a česti su oni koji računaju da im je isplativije da prvo nešto izgrade, a da tek potom razmišljaju o tome šta će legalizovati i kada. Jeste da su oni savesni čak šestim pokušajem države da za male pare legalizuje objekte koji su nelegalni i koji bi trebalo da budu porušeni nasamareni zbog poštovanja zakona i države, ta oblast se jednom ipak mora urediti pa makar i na način koji nudi zakon o legalalizaciji.

Stručnjaci tvrde da se, kada se jednom uvede red u divlju gradnju, država mora drugačije postaviti prema građanima i investitorima i uvesti restriktivne mere da više nikom ne bi palo na pamet da se igra s ilegalnom gradnjom. Oni, naime, smatraju da se legalizacija mora tretirati kao elementarna nepogoda, i to tako da veliku odgovornost snose i javna preduzeća koja nelegalnim objektima odobravaju priključke za vodu i struju. Pre nego što odobre priključak, javna preduzeća moraju utvrditi da li je neki objekat građen legalno ili je reč o divljoj gradnji jer se zna da bez vode i struje ne može početi bilo šta da se radi. Predlažu i da se pri dobijanju građevinske dozvole precizira da je legalizaciju dužan da plati investitor, a ne, kao do sada, da taj teret pada na kupce stanova i vlasnika parcela.

Država nema interes da ruši postojeće objekte

Iz NALED-a je ukazano na to da, ukoliko se postojeći Zakon o legalizaciji pod hitno ne promeni, to u praksi dovodi do apsurda da se ne mogu legalizovati objekti koje su pre više decenija gradile stambene zadruge, kao ni objekti koje su gradile privatne firme u poslednje dve decenije, a koji su započeti na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno, kako u pogledu gabarita, tako i u pogledu spratnosti. Pošto država nema interes da ruši, mada bi po sada važećem Zakonu o legalizaciju na to imala prava, za ono što je već sagrađeno i postoji decenijama, odlučeno je da se usvoji novi zakonski akt koji bi doneo brzu, laku i finansijski prihvatljivu legalizaciju objekata, na koje bi posle toga vlasnici plaćali porez u državnu kasu.

 

 
Share |

Komentari: 1

Lepa 15.09.2015 10.19.52

"Država nema interes da ruši" je floskula koja obara legalizaciju. Dok ne počne sa "restriktivnim merama" tj. rušenjem, NIKO se neće legalizovati. Problem je što postoje objekti izgrađeni na svom vlasništvu i izgrađeni na tuđem vlasništvu. Ove prve treba legalizovati tako da plaćaju nadoknade 20 godina kroz porez (jer će u suprotnom opet reagovati ustavni sud zbog diskriminacije građana koji su gradili po propisima). A ove druge treba odmah rušiti jer je već naneta ogromna šteta vlasnicima (legalnim korisnicima) zemljišta i objekata (tavani, podrumi...).

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Predrag 24.07.2021.
Interesuje me cena po mq kako se krece
Saša 19.07.2021.
A je l' može prvo obilaznica oko Kragujevca...
Aleksa 14.07.2021.
Glavnu stavku niste naveli, a to je, trenut...
DARKO 12.07.2021.
Zato što su najkorumpiranija državna instit...
Rasa 08.07.2021.
Koji je uslov za dobijanje subvencije za fa...