Izgradnja želežničkog stajališta kod Vukovog spomenika pokrenuta je još 1988. godine, kada je krenulo projektovanje jedne od najdubljih železničkih stanica u Evropi. Projekat u sklopu novog železničkog čvora trebalo je da bude najvažnije stajalište u centralnoj gradskoj zoni, kako po postojećim tako i prema budućim linijama gradsko prigradske železnice. Iako je u sistematizaciji ovaj objekat samo stajalište, ono je po svemu ostalom prava stanica.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Do 1988. godine završeni su vračarski tuneli, kao dve odvojene cevi prečnika 7.5 metara na razmaku od 22 metra, pa je sve bilo spremno da krene izgradnja stajališta. Autor urbanističkog i arhitektonskog rešenja podzdemne stanice „Vukov spomenik“ je Dr. arh. Mirjana Lukić, a u razradi rešenja učestvovali su i arhitekte: Z. Bojović, D. Radivojević, Z. Đorđević, M. Kovačević i drugi. Usvojeno rešenje urađeno je prema najvišim standardima, pre svega koristeći franscuska iskustva i propise za ovakve objekte. Tokom 1989. postavljen je kamen temeljac za ovaj monumentalni projekat, a „Beograd čvor“ kao nosilac projekta i „Energoprojekt“ kao izvođač kreću u realizaciju prve faze. Izgradnja stanice trajala je do 1995. godine kada je 7. jula svečano otvorena i uključena u mrežu.
Radovi su prvo otvoreni na izgradnji peronske platforme, koja se u ovoj stanici nalazi na dubili od 40 metara. Radovi na peronima su trajali do 1990. godine, a između tunelskih cevi izgrađena je centralna putnicka platforma širine 18m i dužine 75m, dok su bočni peroni ukupne dužine 225 metara a ukupna površina peronske platforme 2.500 kvadrata. Izgradnja vestibila na tri nivoa, uključujući tehničku etažu i galeriju ukupne površine 5.400m² počinje 1991. godine. Nakon toga usledilo je probijanje kosog tunela koji danas eskalatorima spaja perone i vestibil. Kosi tunel dugačak je 60 metara, a za njega su stigli posebno naručeni eskalatori iz Rusije koji putnike prevoze do perona za 90 sekundi. Izgradnja je finalizovana radovima na enterijeru i uređenju površinskog parka. Takođe stanica poseduje komercijalni centar ukupne površine 2.500m² kao i podzemnu garažu za 100 vozila površine 4.500m².
Stanica „Vukov spomenik“ nije samo građevinski poduhvat vredan poštovanja, već i primer vrhunske arhitekture i izvedbe. Enterijer je izveden najkvalitetnijim materijalima, a ambijent obogaćuju brojna umetnička dela. Podzemni deo, stanice, vestibil i galerija, uređeni su i umetnički obrađeni u duhu tradicije i Vukovog dela, po predlozima Mirjane Lukić. Na donjem peronu nalazi se reljef u bronzi vajara M. Stamenkovića i M. Savića, kao i na galeriji iznad vestibila, „Beograd od vremena Despota Stefana“. Dva portala prema poslovnom centru, u vestibilu, obložena su ćiriličnim slovima u belom mozaiku, vajara B. Bekrića, a reljef od poda do plafona, od nerđajućeg čelika, naspram silaza u kosi tunel delo je vajara K. Milunovića. Donji peroni, vestibil i galerija, obrađeni su od svetlo do tamno sivog, crnog i crvenog granita; obrada enterijera prof. arh. M. Pališaški. Rešenje parka na površini delo je J. Gođevac.
I dok i danas posetiocima oduzima dah svojom monumentalnošću, stanica iako projektovana za preko 15.000 putnika na sat nikad nije bila u potpunosti iskorišćena. Delom zato što novi železnički čvor još uvek nije završen, a delom i zbog dugogodišnjeg zastoja u razvoju gradskih linija. Stvari su već sada mnogo bolje; vozovi su pouzdani i imaju pristojan takt, a sve više ljudi koristi voz uviđajući prednosti ovog vida transporta. U perspektivi, ova stanica biće i buduće stajalište prve linije metroa, što će isto imati značajan efekat na iskorišćenost ovog objekta u budućnosti.
Projekat stanice „Vukov spomenik“ realizovan je tokom najtežih godina devedesetih, u jeku raspada zemlje i ekonomskih sankcija. Dvadeset godina kasnije ovaj projekat i dalje predstavlja najviši standard gradnje javnih objekata, danas teško dostižan. Međutim, ostaje da nas podseća ne samo na standarde, već i na zaboravljenu snagu domaćih resursa.
