Ako radovi budu tekli po planu, posao će konačno biti završen do kraja sledeće godine. – Od 2009. godine, kada je bolnica stradala u požaru pa gotovo do danas država nije uložila nijedan dinar u renoviranje ustanove, kaže Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Gradske vlasti su izdvojile novac za preuređenje centralne zgrade Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, koja je stradala u požaru još 2009. godine, a konačni završetak radova očekuje se krajem sledeće godine. Kada posao bude završen, bolnica će biti bogatija za pet novih operacionih sala, centralnu sterilizaciju, najsavremeniju laboratoriju, službu rendgen-dijagnostike sa skenerom i magnetnom rezonancom, kao i službu interne medicine sa intenzivnom negom, koronarnom jedinicom i modernom angio salom gde će obavljati savremene kardiološke procedure.
U toku su radovi na trećem spratu zgrade koja se obnavlja, objašnjava profesor dr Radisav Šćepanović, direktor ove ustanove, gde će biti smeštene bolesničke sobe. Kada se preuređenje bolnice završi, pacijenti će moći da se leče u savremeno opremljenoj klinici koja će se prostirati na oko 10.000 metara kvadratnih.
– Radnici trenutno po dvorištu obeležavaju mesta gde će se nalaziti priključci za kanalizaciju, a radi se na tome da se po propisima napravi protivpožarna zaštita. Uređenje operacionog bloka je završeno. Znam da ljudi misle da sada odmah mogu da se otvore operacione sale, ali to nije moguće dok se ne završi celokupno uređenje objekta. Odeljenje hirurgije je ranije imalo 120 kreveta, a sada su lekari ove službe „gosti” na odeljenju urologije i imaju samo 11 kreveta za zbrinjavanje bolesnika. Zbog toga nismo u mogućnosti da zbrinjavamo hitne hirurške pacijente, pa je više opterećen Urgentni centar Kliničkog centra Srbije. Činjenica je da kada ima para sve može brzo da se završi, pa i preuređenje bolnice. Ako radovi budu tekli ovakvom dinamikom, može sve da se završi do kraja sledeće godine – kaže dr Šćepanović.
U požaru 2009. godine u ovoj bolnici stradala je cela krovna konstrukcija i četvrti sprat zgrade, a zbog korišćenja velike količine vode usled gašenja vatrene stihije uništeni su i iseljeni i niži spratovi. Renoviranje je posle požara krenulo zahvaljujući stranim donacijama, ali je ubrzo obustavljeno zbog nedostatka novca za završetak radova. Nedavno je grad Beograd izdvojio 138 miliona dinara za prvu fazu koja je u toku, a najavljeno je da će obezbediti i novac za nastavak rekonstrukcije. Od 2009. godine, objašnjava Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Beograda, pa gotovo do danas država nije uložila nijedan dinar u renoviranje ustanove, a CIP je tek 2011. uradio idejni projekat, koji je predviđao da rekonstrukcija dela koji je stradao u požaru košta oko 400 miliona dinara.
– Od tada, 2012. i 2013. dobili smo donacije ambasada SAD i Turske. Tim donacijama su operacioni blokovi završeni na vreme, prema izuzetnim standardima, kakvih ima malo u Srbiji. Ugovorna obaveza grada tada je bila da paralelno sa tim donacijama nastavi svoj deo rekonstrukcije bolnice. Međutim, do danas ništa nije uloženo – objasnio je Nikodijević.
Grad treba da obezbedi još oko 300 miliona dinara, tvrdi Goran Vesić, gradski menadžer, kako bi bolnica bila potpuno završena. On je naglasio da će učiniti sve da uz pomoć donacija, fondova Evropske unije i od zemalja koje žele da doniraju obezbede sredstva da se bolnica završi.
U požaru koji je zahvatio ovu ustanovu pre šest godina, zbog kvara na električnim instalacijama, stradalo je oko 10.000 kvadrata, a šteta je procenjena na 6,5 miliona evra.
