U Beču je u toku izložba „Srbija – grad kao regionalni kontekst za arhitekturu“ na kojoj su, po izboru profesora Adolfa Štilera iz Beča i beogradskog arhitekte Bojana Kovačevića, prikazani objekti izgrađeni od 1920. godine do danas. Užički Trg partizana kome je pripalo centralno mesto postavke, autori izložbe smatraju najvećim dometom srpskog urbanizma posle Drugog svetskog rata.
Prelaz iz kasabe u moderan grad Užicu se dogodio 1961. godine, otvaranjem Trga partizana, pri čemu su inovacije primenjene u njegovoj izgradnji i kompozicija zasnovana na iskustvu iz antičkog perioda, arhitekte Stanka Mandića impresionirale Evropu.
- Trg je podeljen na dva dela: na deo gde se nalazi pozorište, biblioteka, nekada komanda garnizona, kasnije pošta i na južni deo trga, gde se nalaze restorani, kafane i taj kako bih rekao javni deo trga... stvarajući jednu specifičnu atmosferu, uspeo je da ostvari nešto što nigde u Evropi u tom periodu, 60-ih godina nije viđeno – kaže dr Duško Kuzović, koautor kataloga izložbe u Beču.
Više od pet decenija trg je žila kucavica grada, mesto za prve korake i odmor sa unucima, mesto sastanka i rastanka... Koji se vremenom menjao.
- Trg budi velika osećanja, zato što sa Trgom smo rasli. Predstavlja neko mesto susreta, uvek pre grada ili negde pred šetnju uvek se sastajemo ovde. Trg je baš čitav moj život... To jeste mesto za sve Užičane i jeste mesto svih zbivanja, ali neke sadržaje koji se sada nalaze na ovom Trgu bih jednostavno izmestili – kažu Užičani.
Trg je jednostavno bio srce ovog grada i velika je šteta što sada izgleda ovako kako izgleda. Sve se glasnije čuje da Trg treba zaštititi kao spomenik kulturne baštine u izvornom stanju.
- Da pokušamo dok još sve nije uništeno, dok još nije sve nadograđeno, dok sve terase nisu zastakljene, dok sva prizemlja nisu renovirana, da taj period pogledamo, iz toga izdvojimo ono što je vredno i pokušamo da ga zaštitimo – kaže dr Duško Kuzović.
Stav i autora izložbe u Beču je da treba zaštititi originalno delo arhitekte Mandića, što podrazumeva i obnovu Pošte srušene u NATO bombardovanju i vraćanje na Trg Titove biste, jer samo takvo arhitektonsko nasleđe baština je, ne samo lokalne sredine, već i baština Evrope.
