Domaći proizvođači brojila – EVG, u vlasništvu bivšeg košarkaša Dejana Bodiroge, „Meter end Kontrol”, koji je doskoro bio u sastavu „Rudnap grupe”, vlasnika Vojina Lazarevića, „Enel” Dragana Vasiljevića iz Beograda i „Sitel” – ćerka kompanije „Mikroelektronika” iz Banjaluke, neće moći da učestvuju na međunarodnom tenderu za nabavku električnih brojila s daljinskim očitavanjem koji je pre dva dana raspisala Elektroprivreda Srbije, potvrdio je juče Jovan Vujasinović, predsednik Grupacije proizvođača opreme za merenje struje pri Privrednoj komori Srbije.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
– Razlog zašto nijedan domaći proizvođač brojila ne može ni da priviri tenderu nije taj što ove firme ne mogu godišnje da proizvedu 250.000 brojila. Naprotiv. Uslovi tendera su takvi da na njega mogu da se jave samo dve ili tri svetski poznate firme, kaže Vujasinović.
On smatra da bi na konkurs EPS-a i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) mogli da se jave francuski „Atos”, španska „Indra” i eventualno italijanski „Erikson” koji je devedesetih radio sličan posao.
Ono što nijedna od srpskih firmi ne može da ispuni jeste da dokaže da joj je promet u poslednjih pet godina bio 75 miliona evra i da raspolaže sredstvima od najmanje 25 miliona evra.
– Ovde je reč o malim, domaćim proizvođačima. U grupaciji je 11 domaćih proizvodnih kompanija, raspoređenih po celoj Srbiji, od Niša i Bora do Bačke Palanke, sa više od 600 zaposlenih i 20 miliona evra prihoda godišnje. Zato je tenderom trebalo podržati domaću proizvodnju, jer je ovo velika i verovatno poslednja šansa za oživljavanje elektronske industrije. Zbog toga smo se obraćali i ministrima energetike i privrede, direktoru i predsedniku Nadzornog odbora EPS-a, ali niko nam nije odgovorio.
Pismom smo ih pre raspisivanja tendera zamolili da podrže inicijativu ove grupacije i da maksimalno uključe domaće proizvođače u posao s obzirom na to da su sva dosadašnja iskustva kada je reč o tenderima za ugradnju brojila loša, jer su uslove tendera diktirale inostrane banke ili konsultanti, kategoričan je on.
Domaća industrija je samo tražila ravnopravan tretman s konkurencijom uz poštovanje tržišta i domaćeg zakonodavstva, ali ni toliko nismo ispoštovani, kaže Vujasinović.
Upitan da li će zbog toga što će posao po svoj prilici dobiti stranci, a ne Srbija, posao biti skuplji, on kaže da se, budući da se insistira na „integratoru” posla što je nešto kao preduzimač u građevini, očekuje da posao bude nešto skuplji, jer i taj glavni igrač koji okuplja proizvođače opreme i softvera mora nešto da zaradi.
Pitanje je i kakva se poruka na ovaj način šalje domaćoj industriji, a šta im ovim poručuje EU budući da EBRD i EIB finansiraju deo posla. Vujasinović kaže da je jasno da neko želi svesno ili ne da uništi domaću elektro industriju. Izgleda da je Evropa toliko osiromašila da nijedan evro potencijalne zarade ne želi da ostane u Srbiji, što će se i dogoditi s ovim poslom, ako se ništa ne promeni.
Iako niko juče zvanično nije hteo da spekuliše da li je tender pisan za neku stranu kompaniju, nezvanično se saznaje da bi posao mogla da dobije poznata španska firma.
Grupacija će se najverovatnije žaliti na ovakve uslove tendera, a ako bude dobre volje da se da šansa domaćoj industriji može doći do promene konkursne dokumentacije. U tom slučaju u Srbiji bi bilo posla za oko 1.500 radnika, a zarada od posla vrednog 350 miliona evra ostala bi u zemlji.
