I Beograd ima svoje krive tornjeve. Troškovi sanacije krivih zgrada dostižu cifre od više stotina hiljada evra. Među njima su zgrada u Knez Danilovoj, crkva svetog Antuna, a bio je i Prirodno-matematički fakultet.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
U beogradskom soliteru u Knez Danilovoj 12, koji se još tokom izgradnje pre četiri decenije nakrivio za 60 centimetara, živi oko 400 ljudi. Kažu da nisu zabrinuti što je njihova zgrada prva na listi krivih zgrada u Beogradu.
Jedan od stanara rekao je da se to primeti onda kada se otvaraju vrata, pa nagnu na jednu stranu, ili kada se, na primer, loptica baci na pod. Da bi pokazali koliko im je stalo do njihovog solitera napravili su i suvenire na ovu temu.
Analiza Građevinskog fakulteta pokazala je da je, iako nagnut, soliter stabilan, a zgrada ima upotrebnu dozvolu. Troškovi sanacije mogli bi da dostignu i 300.000 evra.
Sa nagibom od 45 centimetara drugo mesto na listi nakrivljenih objekata je toranj katoličke crkvi u Bregalničkoj ulici. Izgradnjom novih temelja toranj je osiguran. I zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta, koja se nakrivila za oko 30 centimetara, u međuvremenu je stabilizovana.
Pre nekoliko godina, četvorospratnica na Zvezdari potonula je za tridesetak centimetara. Stanarima su uništeni podrumi, ali težih posledica nije bilo jer je zgrada ravnomerno slegla.
Neposredno po useljenju u objekat u ulici Vojvode Vlahovića 53 stanari su primetili da zgrada neravnomerno sleže. Iako krivljenje ove zgrade nije tako veliko, i ovde je neophodna sanacija temelja.
Objekti se mogu i ispraviti uklanjanjem materijala ispod dela temelja koji se podiže, ili podizanjem strane koja tone. Moguće je umetnuti mega šipove, koji ostaju trajno u nosećem fundamentu i zgradu vraćaju u normalan položaj.
Zbog visokih troškova, koje kod starijih zgrada moraju da pokriju stanari, intervencije su retke. Tamo gde se sanacija izvodi samo se postavljanjem betonskih šipova zaustavlja dalje naginjanje.
