Pre četiri godine, viralna kampanja zapanjila je svet sa obećanjem da ćemo se izboriti sa klimatskim promenama i preporoditi ekonomiju tako što ćemo zameniti puteve sa solarnim panelima. Ova hrabra ideja je od tada na testu. Prvi rezultati su stigli ali nisu toliko obećavajući.
Solarni panel koji leži ispod puta ima niz negativnih strana. Pošto nisu na optimalnom nagibu, ovi solrani paneli proizvode manje energije zbog senki koje padaju na njih. Senka preko 5% površine smanjiće proizvodnju energije za čak 50%. Takođe, paneli su prekriveni prašinom i prljavštinom a neophodno im je daleko deblje staklo kako bi izdržali težinu saobraćaja a to dodatno ograničava količinu svetlosti koju upijaju.
Pošto je cirkulacija vazduha ograničena paneli se dodatno zagrevaju a to takođe smanjuje proizvodnju energije. Za svaki dodatni stepen preko optimalne temperature gubi se oko 0.5% energije.
Zašto solarni putevi nisu tako sjajna ideja? (www.pixabay.com)
Oglas
Sve ovo govori da su solarni paneli ugrađeni u put daleko manje energetski efikasni nego oni koji se postavljaju na krovove kuća. Ali, koliki je gubitak u ekonomskom smislu?
Uzmimo za primer jedan solarni put koji je instaliran u Francuskoj. On ima maksimalni potencijal od 420 kilovata, prekriva 2800 metara kvadratnih a njegova instalacija koštala je 5 miliona evra. To znači da je cena po kilovatu skoro 12000 evra.
Ovaj put bi trebalo da generiše 800 kilovat sati po danu, istraživanje je pokazalo da on ipak generiše oko 400 kilovat sati energije po danu ili 150000 kilovat sati godišnje. Kako bismo bolje shvatili razmeru važno je da znamo da jedno prosečno domaćinstvo troši oko 10 kilovat sati po danu.
Za poređenje uzmimo jednu solarnu elektranu blizu mesta Bordo. Njegov maksimalni kapacitet je 300 000 kilovat sati a košta samo 1200 evra po kilovat satu, ili jednu desetinu onoga što košta solarni put.
Pored toga što je ova metoda daleko skuplja postoji još jedan problem, a to je da nemamo dovoljno puteva. Na primer, kada bi se svi putevi u celoj Velikoj Britaniji prekrili solarnim panelima, dobili bismo površinu od 2 milijardi metara kvadratnih. To zvuči kao velika površina ali kada uzmemo u obzir da zgrade prekrivaju čak 17.6 milijardi metara kvadratnih shvatamo da je klasična solarna instalacija i dalje najbolja opcija jer bi pokrivanjem samo dela te površine solarnim panelima dobili daleko više energije nego miljama solarnih puteva.
