Jedan pristup stvaranja revolucionarnih dizajn aplikacija jeste namerno reinterpretiranje namenjene funkcije nekog materijala. Na primer, lem je mekana legura metala koja se tipično koristi za spajanje žica i električnih komponenti. Međutim, u slučaju nedavnog rada japanskog dizajnera Koučija Okamotoa, lem se koristi kao primarni materijal za obradu površinu, a ne kao vezivna supstanca.
Kako bi napravio svoju instalaciju „Form of Light Force Transmission“, Okamoto je zagrejao lem u kontejneru i iskapao istopljeni materijal polako i metodična na drvenom panelu. Vremenom, zbirka kapi lema je počela da se spaja, što je dovelo do flekave, zamagljene ogledalske površine.
Nakon što se lem ohladio, Okamoto je oljuštio metalnu košu sa podloge i spojio je sa vertikalnim zidnim panelima. U konačnom obrtu, dizajner koristi panele od lema za prenos elektriciteta za osvetlejnje tako što spaja izvore svetlosti instalacije i električne kablove sa provodnim metalom.
Iako je zahtevala dugotrajana i mukotrpana proces za proizvodnju, Okomotova instalacija prenosi bogat i neočekivan kvalitet koji je proizvod iznenađujuće zloupotrebe običnog materijala.
