Postovani!
Citajuci vas pravilnik,ostao sam zacudjen,jer nijednom recju niste naveli koji su to POP s materijali, pa bi, mislim bilo potrebno da navedete materijale jer bi ovaj Pravilnik samo u tada imao smisao.Logicnim zakljucivanjem, pretpostavljam da se radi o opasnim materijalima, ali neznam kojim pa bih molio da dostavite spisak materijala ili predlozite nacin pretrage koja bi to omogucila.
Unapred zahvalan.
Pozdrav

Odgovor portala Gradjevinarstvo.rs:

Poštovani, zahvalni smo Vam na datom komentaru i predlogu korekcije.
Uskoro ćemo dopuniti ovaj pravilnik sa svim potrebnim podacima.

Као и увек америчке компаније су заитересоване да прошире свој утицај и на фин начин узму све што им треба...катастрофа.

nadam se da njima ameri nece rusiti mostove kao nama

Дивим се нашим министрима.... заиста су пуни идеја још кад би хтели да их реализију....

Мислим какве користи има народ од тога што је министар рекао "Шта треба урадити"...зар не би требало да каже "То сам урадио"... ?

Немојте да мислите да је министар луд јер луди смо ми што смо допустили да такви као он дођу на власт !

Kakvo bahato rasipanje budžetskog novca, narod nema hleba da jede, porodilišta se raspadaju, vrtića nedovoljno, a oni osvetljavaju fasade za velike novce... sramota! Da bar lepo izgleda.... uz to, svaka treća fasada na Terazijama je osvetljena - nepotrebni i skupi KIČ!

Kako to ministar misli da ljudi koji nemaju mogucnosti da obezbede ni 20% za ucesce, mogu da uredno otplacuju kredit za stan?!
Kako to ministar misli da ce neko ko je uspeo da u svom radnom veku ustedi samo 5 hiljada eura moze sebi da priusti stan od 100 hiljada eura i kako ce tih 5 hiljada eura pomoci gradjevinskoj industriji?!

Jedinu korist imace banke, koje ce zaradjivati na kamatama ali i tako sto ce oduzimati stanove onima koji ne mogu otplacivati rate. Naravno, ako je ucesce manje rizik banke je veci pa ce i kamate biti vece. I opet ce nastradati narod kome ce se iz dzepa izbaciti i poslednji euro ustedjevine.

Neka ministar brine o tome da se dozvole za gradnju izdaju brze, i da smanji korupciju i javasluk!!
Neka ministar resi probleme koje je izazvao a ne da vrsi propagandu!!!
Da se razumemo, nije problem u Narodnoj banci nego u vlasti koja ne moze "proizvesti" vise ljudi sa ustedjevinom. O tome neka brine ministar.

Što ste zapeli za put Pojate-Kruševac-Čačak? Dugačak je 115 km. Zašto se ne produži autoput od Kragujevca do Čačka? To bi bilo 56 km (Batočina-Kragujevac se ionako mora završiti zbog FIATA). Razlika od 50-tak km je deonica Čačak-Užice. Kasnije, kroz 20 god. možete da premrežavate Srbiju autoputevima, ali sada budite praktični. Put Beograd-Pojate-Kragujevac-Čačak-Užice će smanjiti opterećenje Ibarske magistrale i približiti FIAT Baru. A da ne pričam o putu Niš-Merdare. Ne zaboravite da će Crna i gora napraviti put 2085., a autoput luka Drač - Priština (Merdare) je mnogo izvesniji - 2015. Na kraju krajeva, Kosovo i Metohija je u Srbiji. Zar ne?

"Posebno su sagledani ekološki, ekonomski i socijalni aspekti za njihovo formiranje."
Opet preskačemo bitno i fokusiramo se na nebitno ali marketinški poželjno. Vrlo su bitani ekološki, ekonomski i socijalni faktori ali o njima se može diskutovati tek nakon razmatranja tehničkog aspekta formiranja zelenih krovova. Pitanje hidroizolacije takvog krova (eventualna naknadna popravka hidroizolacije zahteva potpuno uklanjanje zelene bašte) i njegova statika (dodatno opterećenje krova) su prvo o čemu se mora raspravljati. Koliko krovova u Beogradu zadovoljava tehničke kriterijume za pretvaranje u zeleni krov ?

Upoređivanje sijalica samo po količini svetla (tj. broju lumena) isto je kao upoređivanje hrane samo po kalorijama. Jasno je da dobro zamašćeno testo ima više kalorija i jeftinije je, nego supa, meso sa prilozima i salata. Ostaje pitanje: šta je zdravije?
Za osvetlenje je pored količine svetla veoma važan i spektar koji odgovara ljudskom oku. Kod fluorescentnih sijalica spektar uslovljava znatno jače osvetlenje pa uštede ni blizu nisu tolike kako se to predstavlja!
Kao i obično u pitanjnu je veoma jak lobi koji nameće svoje proizvode pre svega zbog sopstvenog profita.

Odgovor redakcije portala Gradjevinarstvo.rs

Poštovani,


Jasan nam je Vaš revolt, ali je on upućen na pogrešnu adresu. Prvo, trudimo se da prenesemo sve vesti koje bi mogle da interesuju zaposlene u građevinskoj industriji ili one koji se za nju interesuju. Da donosimo samo pozitivne vesti, bilo bi ih, na žalost svih nas, mnogo manje.
Drugo, domaćini su, budite sigurni, obavešteni o ovome i bez nas. Ali, kada mi prenesemo ovakvu vest, VI možete da odreagujete, eto, makar komentarom na vest.
Da nam definitivno nije cilj promovisanja rada na crno, možete pogledati i, u toj istoj rubrici Vesti npr:
Gradilišta danas staju na sat vremena (http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Gradili%C5%A1ta_danas_staju_na_sat_vremena.aspx?ban=810&vestid=2457)
Niko neće da preuzme dugovanja građevinarima (http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Niko_ne%C4%87e_da_preuzme_dugovanja_gra%C4%91evinarima.aspx?ban=810&vestid=2465)
Preduzeća bez radnika dobijaju poslove (http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Preduze%C4%87a_bez_radnika_dobijaju_poslove.aspx?ban=810&vestid=4337)...
A možete i sami pretraživati.


S poštovanjem,


Redakcija portala Gradjevinarstvo.rs

Ovaj sajt po svoj prilici promoviše i na prećutni način uvodi u „normalno“, „uobičajeno“ rad na crno. Država Srbija je uskraćena za poreze i doprinose po osnovu ovakvog rada, ali će ovaj gubitak sredstava prevaliti na odgovorna preduzeća – pravna lica koja svoje radnike zapošljavaju u skladu sa svim pozitivnim propisima, plaćaju poreze na njihove zarade i doprinose za zdravstveno i penziono invalidsko osiguranje. Ta legalna i legitimna preduzeća pored pomenutog izdvajaju i značajna sredstva za obezbeđivanje svih propisanih sigurnosno bezbednosnih mera koje su neophodne radi zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Nažalost, sa svim tim opterećenjima nisu konkurentna sa ovim pomenutim radnicima koje nevolja tera da rade u jednom otvorenom bezakonju. Objavljivanje ovakvih podataka, kao vodiča za domaćine koji angažuju radnike AD HOC , na crno, je platforma za formiranje haotičnog i robovlasničko eksploatatorskog odnosa prema jadnim i nevoljnim radnicima koje je tragična tranzicija, muka i nevolja prinudila da prodaju svoj rad i svoje telo, bez ikakve zaštite servisa koji nazivamo Državom.

Nemam komentar,imam molbu kako moze da se dodje do kontakta sa Ljubisom.

Vrlo zanimljiv članak, još malo pa će sva neophodna energija biti proizvedena po sistemu automatskog sata (koji rade na pokret ruke, a ne na bateije).

Iako je pogled delimično futurističan, tehnologije se menjaju danas vrlo brzo pa već koliko za godinu dve može biti krajnje realan.

"Zamolio bih redakciju da ubuduce obrati paznju na prevode sa engleskog da nebi parali usi svojim citaocima. "Rare earth metals" se ne prevode kao "retka zemlja" nego kao RETKI ZEMNI METALI. Hvala."

Odgovor redakcije portala Gradjevinarstvo.rs:

Poštovani Branko,


Hvala na sugestiji. Redakcija portala Gradjevinarstvo.rs trudi se da prenese što više informacija, pa se mogu desiti propusti. Uveravam Vas da nemamo nameru da našim čitaocima "paramo uši", te se trudimo da termini koje prevodimo budu adekvatni - prihvaćeni u stručnim krugovima određene oblasti i u duhu srpskog jezika. Nekada to nije moguće učiniti jer se dešavalo da ne nalazimo na prevode termina pošto su ovde novi ili su ostavljani u izvornom obliku, a nekada je, kao što je slučaj sa "retkim zemljama", uzet prevod koji zvuči rogobatno, ali je već prihvaćen u javnosti. Budući da se i srpski jezički stručnjaci vode ovom logikom, nismo hteli da izigravamo veće katolike od pape. Dakle, termin "retke zemlje" namerno koristimo jer je široko rasprostranjen. Termin se bukvalno prevodi i na francuskom (terres rares) i na nemačkom (seltene erden).

Lepo, svaka čast.

Zamolio bih redakciju da ubuduce obrati paznju na prevode sa engleskog da nebi parali usi svojim citaocima. "Rare earth metals" se ne prevode kao "retka zemlja" nego kao RETKI ZEMNI METALI. Hvala.

25 soba ?
gnusno zaista...

60 godina... Bez ponovne rekonstrukcije?

Da li ima analize o oslobadjanju štetnog otrova- fenola, iz sastava kamene vune pri sagorevanju , kojeg inače nema u drugim termoizolacionim materijalima.

Fenol se u proizvodnji kamene vune koristi u količini do 5% za učvršćavanje vune u format table.

Mislim da treba jasno izbegavati termin mineralna vuna (jer ona je ili staklena ili kamena) u suprotnom pod tim terminom neće se znati o kom poreklu vune mislimo, a time se dovodi u zabludu čitalac.

Totalna glupost i čista šminka. Zvog drveća će biti mnogo manje prirodne svetlosti unutar objekta i mnogo više će se energije trošiti na električno osvetljenje nego kod standardnih višespratnica. Dakle, više štete nego koristi! Istu količinu drveća su mogli da zasade u na tlu i efekat ozelenjavanja bi po prirodu bio isti.