Komentari 836



Smanjenje stambenog kredita i pomoć građevini neophodni

Jovan 11.12.2011 03.20.56

Дивим се нашим министрима.... заиста су пуни идеја још кад би хтели да их реализију....

Мислим какве користи има народ од тога што је министар рекао "Шта треба урадити"...зар не би требало да каже "То сам урадио"... ?

Немојте да мислите да је министар луд јер луди смо ми што смо допустили да такви као он дођу на власт !

Nastavlja se osvetljavanje beogradskih zdanja

Racio 06.12.2011 01.22.54

Kakvo bahato rasipanje budžetskog novca, narod nema hleba da jede, porodilišta se raspadaju, vrtića nedovoljno, a oni osvetljavaju fasade za velike novce... sramota! Da bar lepo izgleda.... uz to, svaka treća fasada na Terazijama je osvetljena - nepotrebni i skupi KIČ!

Smanjenje stambenog kredita i pomoć građevini neophodni

Poznavalac 1 04.12.2011 01.04.16

Kako to ministar misli da ljudi koji nemaju mogucnosti da obezbede ni 20% za ucesce, mogu da uredno otplacuju kredit za stan?!
Kako to ministar misli da ce neko ko je uspeo da u svom radnom veku ustedi samo 5 hiljada eura moze sebi da priusti stan od 100 hiljada eura i kako ce tih 5 hiljada eura pomoci gradjevinskoj industriji?!

Jedinu korist imace banke, koje ce zaradjivati na kamatama ali i tako sto ce oduzimati stanove onima koji ne mogu otplacivati rate. Naravno, ako je ucesce manje rizik banke je veci pa ce i kamate biti vece. I opet ce nastradati narod kome ce se iz dzepa izbaciti i poslednji euro ustedjevine.

Neka ministar brine o tome da se dozvole za gradnju izdaju brze, i da smanji korupciju i javasluk!!
Neka ministar resi probleme koje je izazvao a ne da vrsi propagandu!!!
Da se razumemo, nije problem u Narodnoj banci nego u vlasti koja ne moze "proizvesti" vise ljudi sa ustedjevinom. O tome neka brine ministar.

Premijer: Koridor 11 prioritet naredne godine

Ekonomista 29.11.2011 13.44.29

Što ste zapeli za put Pojate-Kruševac-Čačak? Dugačak je 115 km. Zašto se ne produži autoput od Kragujevca do Čačka? To bi bilo 56 km (Batočina-Kragujevac se ionako mora završiti zbog FIATA). Razlika od 50-tak km je deonica Čačak-Užice. Kasnije, kroz 20 god. možete da premrežavate Srbiju autoputevima, ali sada budite praktični. Put Beograd-Pojate-Kragujevac-Čačak-Užice će smanjiti opterećenje Ibarske magistrale i približiti FIAT Baru. A da ne pričam o putu Niš-Merdare. Ne zaboravite da će Crna i gora napraviti put 2085., a autoput luka Drač - Priština (Merdare) je mnogo izvesniji - 2015. Na kraju krajeva, Kosovo i Metohija je u Srbiji. Zar ne?

Zeleni krovovi Beograda - potencijal Beograda za formiranje zelenih krovova

Đorđe Milošević 21.11.2011 13.28.56

"Posebno su sagledani ekološki, ekonomski i socijalni aspekti za njihovo formiranje."
Opet preskačemo bitno i fokusiramo se na nebitno ali marketinški poželjno. Vrlo su bitani ekološki, ekonomski i socijalni faktori ali o njima se može diskutovati tek nakon razmatranja tehničkog aspekta formiranja zelenih krovova. Pitanje hidroizolacije takvog krova (eventualna naknadna popravka hidroizolacije zahteva potpuno uklanjanje zelene bašte) i njegova statika (dodatno opterećenje krova) su prvo o čemu se mora raspravljati. Koliko krovova u Beogradu zadovoljava tehničke kriterijume za pretvaranje u zeleni krov ?

Budućnost osvetljenja

DiplomiraniDuduk 15.11.2011 21.28.15

Upoređivanje sijalica samo po količini svetla (tj. broju lumena) isto je kao upoređivanje hrane samo po kalorijama. Jasno je da dobro zamašćeno testo ima više kalorija i jeftinije je, nego supa, meso sa prilozima i salata. Ostaje pitanje: šta je zdravije?
Za osvetlenje je pored količine svetla veoma važan i spektar koji odgovara ljudskom oku. Kod fluorescentnih sijalica spektar uslovljava znatno jače osvetlenje pa uštede ni blizu nisu tolike kako se to predstavlja!
Kao i obično u pitanjnu je veoma jak lobi koji nameće svoje proizvode pre svega zbog sopstvenog profita.

Majstori Crnotravci u Kraljevu

Aleksandra Jovanović 15.11.2011 16.31.19

Odgovor redakcije portala Gradjevinarstvo.rs

Poštovani,


Jasan nam je Vaš revolt, ali je on upućen na pogrešnu adresu. Prvo, trudimo se da prenesemo sve vesti koje bi mogle da interesuju zaposlene u građevinskoj industriji ili one koji se za nju interesuju. Da donosimo samo pozitivne vesti, bilo bi ih, na žalost svih nas, mnogo manje.
Drugo, domaćini su, budite sigurni, obavešteni o ovome i bez nas. Ali, kada mi prenesemo ovakvu vest, VI možete da odreagujete, eto, makar komentarom na vest.
Da nam definitivno nije cilj promovisanja rada na crno, možete pogledati i, u toj istoj rubrici Vesti npr:
Gradilišta danas staju na sat vremena (http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Gradili%C5%A1ta_danas_staju_na_sat_vremena.aspx?ban=810&vestid=2457)
Niko neće da preuzme dugovanja građevinarima (http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Niko_ne%C4%87e_da_preuzme_dugovanja_gra%C4%91evinarima.aspx?ban=810&vestid=2465)
Preduzeća bez radnika dobijaju poslove (http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Preduze%C4%87a_bez_radnika_dobijaju_poslove.aspx?ban=810&vestid=4337)...
A možete i sami pretraživati.


S poštovanjem,


Redakcija portala Gradjevinarstvo.rs

Majstori Crnotravci u Kraljevu

Euro Crnotravac Invest 15.11.2011 13.11.29

Ovaj sajt po svoj prilici promoviše i na prećutni način uvodi u „normalno“, „uobičajeno“ rad na crno. Država Srbija je uskraćena za poreze i doprinose po osnovu ovakvog rada, ali će ovaj gubitak sredstava prevaliti na odgovorna preduzeća – pravna lica koja svoje radnike zapošljavaju u skladu sa svim pozitivnim propisima, plaćaju poreze na njihove zarade i doprinose za zdravstveno i penziono invalidsko osiguranje. Ta legalna i legitimna preduzeća pored pomenutog izdvajaju i značajna sredstva za obezbeđivanje svih propisanih sigurnosno bezbednosnih mera koje su neophodne radi zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Nažalost, sa svim tim opterećenjima nisu konkurentna sa ovim pomenutim radnicima koje nevolja tera da rade u jednom otvorenom bezakonju. Objavljivanje ovakvih podataka, kao vodiča za domaćine koji angažuju radnike AD HOC , na crno, je platforma za formiranje haotičnog i robovlasničko eksploatatorskog odnosa prema jadnim i nevoljnim radnicima koje je tragična tranzicija, muka i nevolja prinudila da prodaju svoj rad i svoje telo, bez ikakve zaštite servisa koji nazivamo Državom.

Rešenja pronalazača Ljubiše Ćirića u PKS-u

Novica 10.11.2011 15.58.33

Nemam komentar,imam molbu kako moze da se dodje do kontakta sa Ljubisom.

Pavagen pločice sakupljaju energiju koračanjem (video)

Goran 10.11.2011 11.10.21

Vrlo zanimljiv članak, još malo pa će sva neophodna energija biti proizvedena po sistemu automatskog sata (koji rade na pokret ruke, a ne na bateije).

Iako je pogled delimično futurističan, tehnologije se menjaju danas vrlo brzo pa već koliko za godinu dve može biti krajnje realan.

Zaokret u proizvodnji elemenata retkih zemalja

Aleksandra Jovanović 08.11.2011 14.50.02

"Zamolio bih redakciju da ubuduce obrati paznju na prevode sa engleskog da nebi parali usi svojim citaocima. "Rare earth metals" se ne prevode kao "retka zemlja" nego kao RETKI ZEMNI METALI. Hvala."

Odgovor redakcije portala Gradjevinarstvo.rs:

Poštovani Branko,


Hvala na sugestiji. Redakcija portala Gradjevinarstvo.rs trudi se da prenese što više informacija, pa se mogu desiti propusti. Uveravam Vas da nemamo nameru da našim čitaocima "paramo uši", te se trudimo da termini koje prevodimo budu adekvatni - prihvaćeni u stručnim krugovima određene oblasti i u duhu srpskog jezika. Nekada to nije moguće učiniti jer se dešavalo da ne nalazimo na prevode termina pošto su ovde novi ili su ostavljani u izvornom obliku, a nekada je, kao što je slučaj sa "retkim zemljama", uzet prevod koji zvuči rogobatno, ali je već prihvaćen u javnosti. Budući da se i srpski jezički stručnjaci vode ovom logikom, nismo hteli da izigravamo veće katolike od pape. Dakle, termin "retke zemlje" namerno koristimo jer je široko rasprostranjen. Termin se bukvalno prevodi i na francuskom (terres rares) i na nemačkom (seltene erden).

Čudesna kuća Naomi Kembel

Zoran 07.11.2011 20.36.40

Lepo, svaka čast.

Zaokret u proizvodnji elemenata retkih zemalja

Branko 07.11.2011 10.55.45

Zamolio bih redakciju da ubuduce obrati paznju na prevode sa engleskog da nebi parali usi svojim citaocima. "Rare earth metals" se ne prevode kao "retka zemlja" nego kao RETKI ZEMNI METALI. Hvala.

Čudesna kuća Naomi Kembel

NN 04.11.2011 17.51.11

25 soba ?
gnusno zaista...

Gazela tri dana pre roka

Vlada 03.11.2011 08.31.37

60 godina... Bez ponovne rekonstrukcije?

Rizik od požara i izolacioni materijali

Goran 01.11.2011 09.19.22

Da li ima analize o oslobadjanju štetnog otrova- fenola, iz sastava kamene vune pri sagorevanju , kojeg inače nema u drugim termoizolacionim materijalima.

Fenol se u proizvodnji kamene vune koristi u količini do 5% za učvršćavanje vune u format table.

Mislim da treba jasno izbegavati termin mineralna vuna (jer ona je ili staklena ili kamena) u suprotnom pod tim terminom neće se znati o kom poreklu vune mislimo, a time se dovodi u zabludu čitalac.

Neboder Bosco Verticale u Milanu postaće prvi svetski neboder sa vertikalnom šumom

Nesha 27.10.2011 13.18.42

Totalna glupost i čista šminka. Zvog drveća će biti mnogo manje prirodne svetlosti unutar objekta i mnogo više će se energije trošiti na električno osvetljenje nego kod standardnih višespratnica. Dakle, više štete nego koristi! Istu količinu drveća su mogli da zasade u na tlu i efekat ozelenjavanja bi po prirodu bio isti.

Sve EU investicije otišle na Koridor 10

Goran 24.10.2011 09.08.31

Taj koridor je najskuplji nezavrseni projekat na svetu.
Koliko kosta kilometar tog koridora, 200.000.000,00 Eura/km.

Toaleti bez vodokotlića za uštedu vode u zgradarstvu - flushometer sistem

Branislav Djordjevic 22.10.2011 11.33.28

Postovanje,
Bilo bi lepo kada bi ste uputili na nekog proizvodjaca ciji su proizvodji dostupni u Srbiji, kao i srpski naziv za "flushometer"
Zahvaljujem

"Žive zgrade" bi mogle da apsorbuju gradske emisije ugljenika

Todor 21.10.2011 16.15.43

... sve je ovo vrlo zanimljivo, ali zašto samo ne sadimo više drveća po gradovima i oko njih?! ... možda da ostavimo i koji zeleni koridor za provjetravanje između zgrada? Možda još koji park i dječije igralište?
... zašto ne težimo prirodnim i jednostavnim rješenjima umjesto skupih mega-turbo-visoko tehnoloških rješenja koja često završavaju riječima - Izvinite, nismo znali da šteti ljudima.
... za takva rješenja će se uložiti mnogo više resursa nego će se dobiti koristi... osim naravno koristi za velike kompanije koje se tu mogu dobro okoristiti uz pomoć dva-tri dobro skrojena zakonska propisa koji će obavezati i bogate i siromašne zemlje da moraju koristiti ovu tehnologiju.
Da li je to cilj?