Iako još nema preciznih podataka o tome koliko je tačno porušeno i oštećeno kuća u razornim poplavama koje su pogodile Srbiju, jer se klizišta ne smiruju i svakodnevno ugroze poneki objekat, prognoze su crne. Potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore Srbije“ Goran Rodić izjavio je za naš list da će se precizniji broj porušenih i oštećenih objekata znati za koji dan, međutim, izvesno je da ima blizu 5.000 što porušenih, što oštećenih kuća.
Kolike su razmere pokazuje podatak da je 5.000 kuća ima u jednom manjem gradiću s dvadesetak hiljada stanovnika.
- Srušeno je oko 1.800 kuća i oštećeno oko 2.500 do 3.000, plus ekonomske zgrade, kao što su štale i drugi pomoćni objekti – kaže Rodić. - Šteta je ogromna, jer osim kuća, oštećeno je i zemljište i komunalna infrastruktura, od vodovodnih i kanalizacionih cevi, do puteva i elektro-instalacija. Ako pretpostavimo da je prosečna kvadratura oštećenih ili porušenih objekata samo 70 kvadrata i da oko 250 evra po kvadratu treba za popravku, onda nije teško izračunati koliko će novca trebati za taj posao.
Svaka kuća će se promatrati ponaosob i tretirati po važećim propisima i standardima. U zavisnosti od stepena oštećenja zavisiće sanacija kuća. Ona će po objektu koštati od 2.000 evra do 7.000-8.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je oštećena. Komisija će utvrditi da li je konkretna kuća uopšte za sanaciju ili nije. To prvenstveno zavisi od toga kakva je statika kuće, jer ako je klizište ozbiljnije pokrenulo temelje, tu nema pomoći. Takođe, mora se videti u kakvom je stanju konstrukcija. Ima puno starijih kuća koje su davno građene, kada se zidovi takvih objekata napiju vode, one se najčešće moraju rušiti.
Rodić kaže da bi se do kraja ove godine mogle popraviti manje oštećene kuće, ali za sanaciju svih stambenih objekata trebaće više vremena, jer se najpre mora sanirati klizište i naći nove lokacije za izgradnju onih objekata koje je odnela zemlja. Najbrže rešenje za takve porodice biće izgradnja montažnih kuća, jer za njihovu izgradnju treba najmanje vremena.
- Naše firme iz oblasti visokogradnje mogle bi do kraja godine da izgrade do 2.000 stanova, međutim, sa kućama to ide sporije – kaže Rodić. - Projektante imamo, građevinska industrija ponudiće sav potreban građevinski materijal, jedino će donekle biti problematična zanatska radna snaga za završne radove. Nemamo dovoljno parketara, keramičara, majstori za vodovod i kanalizaciju, ali i zidara je nedovoljno.
Rodić kaže da će se u obnovi angažovati lokalna samouprava i lokalne firme, a država će trebati da isporuči neophodan repromaterijal, da se zaposle fabrike građevinskog materijala, kako bi bilo dovoljno cigle i crepa, stolarije, parketa... Sagovornik poručuje unesrećenim građanima čije su kuće oštećene da što pre prijave štetu, kako bi komisije što pre izašle na teren i utvrdile da li je objekat za rušenje ili sanaciju. To, naravno, ne znači da ne mogu da čiste kuću od posledica poplave, da iznose uništene stvari i uklone mulj. Sve u svemu puno posla i za vlasnike porušenih i oštećenih objekata, i državu, i lokalnu samoupravu, i građevinsku industriju, i neimare.
