Industrija građevinskog materijala na kolenima

16.04.2014. | Dnevnik

Odlazak u stečaj jednog od najpoznatijih proizvođača građevinskog materijala u Vojvodini, kikindske fabrike „Toza Marković“, te prisustvo samo četiri proizvođača iz ove branše u celoj Srbiji na jubilarnom Međunarodnom sajmu građevinarstva u Beogradu, od nekadašnjih oko 50, otvorilo je pitanje sudbine firmi iz ove oblasti.

Predsednik „Grupacije industrije građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije“ Ljubodrag Knežević izjavio je za „Dnevnik" da je ova privredna grana na kolenima i da u poslednjih 38 godina, otkad on radi, nikada nije bilo teže, te da je dalje  nemoguće da se posluje ukoliko država ne pomogne – za početak, reprogramom dugova.

- Svaka izborna godina za privredu je izgubljena, bojim se da će biti i ova – kaže Knežević. - Prvi deo godine potrošen je na izbor, pa malo šta možemo za građevinu očekivati i u drugom delu, jer ako se u novembru  i decembru ne urade projekti, ako se u januaru i februaru za njih ne dobije građevinska dozvola, ako u martu ne izađu mašine da kopaju temelje, onda je ta godina propala.

Sagovornik kaže da bi veliki deo proizvođača mogao da živi od svoga rada i da plaća poreze i doprinose, zarade i obaveze prema dobavljačima, ali ih dave obaveze stvorene u prethodne četiri godine, otkako je nastala kriza. Kamate su ogromne i dalje ne može da se finansira tekuća proizvodnja i plaćaju sve dažbine. Zbog toga je sve više firmi pred zatvaranjem, malo-pomalo svi odlaze u staro gvožđe. Cela Vojvodina je spala na  dva-tri proizvođača koji se još drže u Kanjiži i Novom Bečeju, a za kikindsdkog „Tozu“ se očekuje radni stečaj.

U visokogradnji u Srbiji ove godine nema pomaka, pa proizvođači građevinskog materijala misle da bi proizvodnju mogli spasti izvozom. Knežević kaže da ima smisla izvoziti u zemlje u okruženju. „Igma“ u Uljmi pomalo prodaje u Rumuniji, oko 30 odsto, međutim, zarada je mala zbog niskih cena na tom tržištu. Da bi se trenutno spasli, sagovornik kaže da bi država  morala da popusti stegnutu omču oko vrata.

- Osim reprograma dugova, trebalo bi vratiti subvencije u oblast građevinarstva i podsticati potrošnju, kako bi se pomoglo kupcima stanova – kaže Knežević. - Potom, mislim da u ovakvoj krizi država mora da smanji porez na građevinske proizvode s 20 odsto na 8 procenata, maksimalno 10, te da se smanje porezi i doprinosi na lična primanja.

Banke nemaju sluha

- Mogli bismo redovno da izmirujemo obaveze, ali ne možemo zbog dugova – kaže Knežević. - Zato nam treba pomoć da finansiramo redovnu proizvodnju. Ako banke počnu da naplaćuju dugove, veliki deo proizvođača će nestati, a one nemaju sluha za privredu, iako im je naša država dozvolila da za vreme krize uberu ogromne pare u našoj zemlji, što nisu mogle u bogatijim državama.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Srbija je danas največi evropski investitor...
Josip 16.07.2018.
Da li se prije početka zidanja zida na beto...
solis 14.07.2018.
Novi Sad je malo ispod radara, ali gradi se...
w 11.07.2018.
Koliko MHE je izgradjeno u evropskoj uniji?...
Goran 07.07.2018.
Molim Vas da mi odgovorite da li neko u Srb...