Brendirane polovne cigle drže cenu

01.04.2014. | Dnevnik

Kažu da je reciklaža posao budućnosti, koja je već negde tamo u belom svetu odavno počela, a i kod nas se zapati poneki tehnološki zaperak. Mada do sada niko nije uspeo da osimisli iole funkcionalan sistem javne reciklaže. U privatnom, takozvanom realnom, sektoru, stvari, pak, stoje malo drugačije. Sve je podložno reciklaži, a u tom preterivanju često i nove stvari, pogotovo, javne završe u presi.

Gomilanje polovnog građevinskog materijala na placevima na ulazima u grad nagnala nas je da vidimo o čemu se tu radi, „Ima’l kupaca?“, što bi se reklo. A, u vreme krize, kako bi rekli i na bilo kom drugom stovarištu, posao ide, al’ ni blizu kako je to svojevremeno, u ono zlatno doba za građevinarstvo.

Međutim, prvo što primećujemo na placu, a da nisu gomiletine cigala svih fela, boja i starosti, jeste izvestan osećaj tajnovitosti. Prvo predstavljanje, pa topljenje atmosfere, pa odbrana tipa „ima nas na internetu“, a zatim i drugarski dogovor da ćemo se sekond hend građom baviti isključivo fenomenološki.

Uglavnom, momci s jednog od stovarišta polovne građe, bave se desetak godina poslom koji se sastoji iz ugovaranja rušenja kuća i odnošenja tog materijala. Uslovi pod kojima se poslovi sklapaju ostali su u domenu poslovne tajne, ali kažu da isključivo ovako nabavljaju svoje proizvode. Neki dnevni maksimum, iznosi: „A šta ja znam? Nekad bude tako-tako, a nekad srušimo i po šest kuća, odnosno 10 do 15 hiljada cigala“, kaže nam naš tajanstveni sagovornik.

Kada stigne isporuka, svi se bacaju na posao i čiste cigle od maltera. Posao nije ni jednostavan, ni zabavan, ali se ipak mora uraditi. Tako očišćene cigle sortiraju se i izlažu. Cene novih i polovnih cigala, kaže nam naš samouki građevinski ekspert, i ne razlikuju se previše, pošto je, izgleda, s njima slučaj kao i s vinom: što starije, to bolje. Pogotovo one velike žute s inicijalima. Ne klinker, ima i njega, po 30 dinara komad. Ove su 20 dinara, mada su najjeftinije osam dinara.

Ali, nisu samo cigle ono što čini kuću. Ima tu i lepih, debelih presušenih greda svih profila i mogućih namena, te ostale drvenarije, uključujući i prozore s roletnama. Crep se tu negde podrazumeva, a onaj „crveni“ kreće se od 17 do 25 dinara, u zavisnosti od stanja, dok je stari biber 10, a novi biber crep 20 dinara. Kubik drvene građe kreće se oko 120 evra za kubik, dok su daske 130 evra. Balkonska vrata, pak, mogu se naći i za 8.000 dinara. Fina vrata, nisu puno prešla, takoreći garažirana.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Ljiljana 16.09.2018.
Gde pronaci ovakvo kamenje? Imate li prepor...
Zoran Ciric 10.09.2018.
Lepo to zvuci nekome ko nema veze sa poslom...
emi 10.09.2018.
ovaj zakon ce verovatno sredinom veka biti ...
Kaljevic Struganik 09.09.2018.
Ovi kameni tepisi u kuci super izgledaju, n...
Dikan 03.09.2018.
Naravno kada u Srbiji postoji samo jedna šk...