Zgrada A Generalštaba u Ulici kneza Miloša, oštećena u NATO bombardovanju 1999. godine, biće porušena do kraja godine. Objekat B sa kojeg je u protekla tri meseca uklonjen ulazni paviljon od 2.100 kvadrata ostaće sačuvan u svom izvornom obliku. To je za "Politiku" izjavio Nebojša Rodić, ministar odbrane u tehničkoj vladi.
- Građevinski inženjeri Vojske Srbije procenili su da objekat B ne treba rušiti jer je njegova stabilnost očuvana, dok je objekat A do te mere oštećen da je bilo kakva građevinska intervencija nesvrsishodna i nije moguće urušeni objekat privesti bilo kakvoj nameni – kaže Rodić koji je juče sa Goranom Vesićem, sekretarom privremenog veća, obišao uređeni plato ispred zgrade B.
Oni su se složili da delimično raščišćavanje lokacije predstavlja poruku potencijalnim investitorima da bi na mestu zgrade A mogao da se podigne novi objekat.
- Lokacija na kojoj su ruševine Generalštaba otvorena je za domaće i strane investitore i u dogovoru sa Vojskom Srbije, u čijem je vlasništvu Generalštab, to pitanje ćemo rešavati – rekao je Vesić.
Uklanjanje ulaznog bloka zgrade B vojska je započela krajem novembra prošle godine, nedelju dana nakon što su se pojavile spekulacije da bi Donald Tramp, američki bogataš, na tom mestu mogao da sagradi hotel. Kao osnov za rušenje tog dela kompleksa poslužio je elaborat resornog ministarstva kojim je utvrđeno da se on ne može obnoviti i da predstavlja opasnost za bezbednost ljudi i saobraćaja. Za taj posao dobili su saglasnost gradskog "Zavoda za zaštitu spomenika kulture" jer je kompleks arhitekte Nikole Dobrovića upisan u registar spomenika kulture. Status spomenika kulture dozvoljava prodaju i promenu namene zdanja, ali zahteva da mu se izvorni izgled, narušen bombardovanjem, obnovi. To ograničenje bi moglo da odbije kupce i oteža eventualnu prodaju.
Da zdanje ostane kulturno dobro zalaže se stručna javnost koja se prethodnih godina oštro protivila inicijativama da se "remek delu moderne arhitekture" skine zaštita. Do sada su imali podršku republičkog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su poslednji takav zahtev iz Ministarstva građevinarstva i urbanizma odbili krajem prošle godine. Dobili su ga početkom 2013. neposredno posle posete šeika Muhameda bin Zajeda koji je bio zainteresovan da na mestu Generalštaba podigne hotel.
U "Republičkom zavodu za zaštitu kulture" rečeno je da im u međuvremenu nije stigao novi zahtev gradskog zavoda, u čijoj su nadležnosti Dobrovićeve zgrade, da se one izbrišu iz registra kulturnih dobara. Da li je gradski zavod od novembra 2013. promenio mišljenje, juče nije bilo moguće saznati. Direktorka Nela Mićović je kratko rekla da je zauzeta sastancima.
Od toga da li će objekat izgubiti zaštićeni status zavisi hoće li država ili eventualno novi vlasnik morati da ga nakon rušenja obnovi prema autentičnom Dobrovićevom projektu. Ako država smera suprotno, morala bi ponovo da pokrene inicijativu za skidanje zaštite o kojoj će poslednju reč dati Vlada Srbije. Ona je 2005. godine kompleks Generalštaba proglasila kulturnim dobrom, četiri decenije otkako je podignut i šest godina pošto je oštećen NATO projektilima.
Ministarstvo odbrane obezbedilo je iz svog budžeta 38 miliona dinara za uklanjanje ruševina ulaznog bloka zgrade B Generalštaba, površine od oko 2.100 kvadrata. Procene su, navedeno je na sajtu Ministarstva odbrane, da bi za kompletno raščišćavanje oba objekta, rušenje i odvoženje šuta, bila potrebna približno trostruko veća suma.
- U proteklih 70 dana uklonili smo tri nivoa na paviljonu zgrade B, izneli oko 3.500 kubnih metara usitnjenog betona i armature, više od 57.000 kilograma metalne furde, 7.500 kilograma lima – kaže pukovnik Milan Sladoje, načelnik Uprave za infrastrukturu Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane.
