Pribavljene su sve neophodne dozvole za početak izgradnje hotela Kortjard baj Meriot u Beogradu i radovi bi trebalo da počnu u januaru. Reč je o investiciji vrednoj oko 25 miliona evra, koji će konačno iskoristiti potencijale ove vrhunske lokacije posle više godina zapuštenosti.
Branko Trkulja, direktor kompanije PFB propertiz, koja je investitor ovog projekta, kaže da je posle više od godinu dana čekanja, građevinska dozvola konačno dobijena krajem septembra, a početkom novembra ista je postala i pravosnažna.
- Ne bih, ovom prilikom, ulazio u dublju analizu razloga za ovo kašnjenje, ali je ovo samo još jedan u nizu pirmera neefikasnosti administracije koja nas investitore izuzetno puno košta, a strane investitore odvraća od većeg angažovanja na našem tržištu. Krajnje je vreme da se nešto na tom planu učini u cilju pojednostavljenja procedure, smanjenja voluntarizma i poboljšanja efikasnosti rada administrativnih organa – poručuje Trkulja.
Prema njegovim rečima, početak radova na izgradnji prvog Meriotovog hotela u Beogradu očekuje se do kraja januara 2014. U postojeću "školjku" objekta, kako kaže, biće smešteno samo 115 soba koje zadovoljavaju tehničke standrade brenda, uz sve prateće sadržaje koje ovakav objekat mora da ima. Trkulja objašnjava i da je oduka da se objekat Jugodrva kroz dalju rekonstrukciju i adaptaciju pretvori u hotelski objekat, doneta vrlo lako.
- Postojeći objekat, poslovna zgrada Jugodrva, već duže vreme stoji neiskorišćen, zapušten. U strogom centru grada, takav objekat je i funkcionalno i estetski neprilagođen. Tehnologije i materijali korišćeni pri gradnji ovog objekta, pre 30-ak godina, prevaziđeni su. Objekat je energetski neefikasan i skup za održavanje. Gradu, posebno delu grada na desnim obalama reka, nedostaju hotelski kapaciteti međunarodnog nivoa kvaliteta – kaže Trkulja.
On kaže i da ga nije iznenadila reakcija javnosti na predloženo rešenje nove fasade objekta.
- Reč je, svakako, o hrabrom i beskompromisnom arhitektonskom doživljaju, koji predstavlja snažan kontrast u odnosu na neposredno okruženje. Takav je, u svoje vreme, bio i postojeći objekat, pa smo se na njega navikli. Pogledajte velike evropske prestonice, od Pariza, Londona, pa nadalje. To su živa urbana tkiva u okviru kojih se stalno eksperimentiše, u okviru kojih se permanentno sukobljavaju staro i novo. To ih čini dinamičnim i atraktivnim. Beograd ne treba da zaostaje – smatra Trkulja.
Direktor PFB propertiza kaže i da predloženo rešenje fasade ima izuzetnu funkcionalnu vrednost, budući da je objekat je orijentisan u pravcu jugo-zapad i da ga je sa staklenom fasadom bilo praktično nemoguce ohladiti u toku većeg dela godine, pri čemu je utrošak energije bio ogroman.
- Primenom najsavremenijih termo-izolacionih materijala i zaštitnom maskom, ovaj problem će biti rešen. Kontroverzna maska ima i funkciju obezbeđenja privatnosti hotelskim gostima koji, u večernjim satima, neće morati da navlače teške zavese na prozore, već će moći da uživaju u atraktivnom pogledu na Trg, a da, pri tome, ne izazivaju pažnju prolaznika – kaže Trkulja.
On podseća da je kompanija PSP Farman u ulozi glavnog izvođača i projektanta već realizovala niz hotelskih i sličnih objekata, od kojih su najznačajniji hotel SAS Radison Olimpijski i Hotel Interkontinental Tverskaja, oba u Moskvi. Na beogradskom projektu se ova korporacija po prvi put pojavljuje u ulozi investitora, a hotelijerstvo, prema rečima Trkulje, svakako zauzima važno mesto u razvojnim planovima kompanije i na domaćem i na inostranom tržištu.
