Iako je pre dva meseca rečeno da će radovi na postavljanju krovne konstrukcije na Medijani kod Niša biti završeni do organizovanja centralne proslave 1.700 godina od Milanskog edikta, planirane za kraj leta i početak jeseni, na ovom arheološkom nalazištu radovi još nisu otpočeli.
Posle istraživanja obavljenih prošlog proleća, tokom kojih su bili obuhvaćeni vila sa peristilom i objekti koji su povezani sa njom, rečeno je da su nakon prve faze arheoloških iskopavanja stvoreni uslovi za postavljanje zaštitnog krova. U istraživanja je uloženo oko 18 miliona dinara, a za izgradnju krovne konstrukcije Ministarstvo kulture Srbije namenilo je još 120 miliona. Krajem maja ove godine direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Elena Vasić Petrović rekla je da će se postavljanjem zaštitne konstrukcije omogućiti otkrivanje mozaika i prezentacija izuzetnih arheoloških vrednosti u godini jubileja Milanskog edikta. Pre dva meseca je rečeno da će radovi na izgradnji temelja za zaštitnu konstrukciju i postavljanje krova početi prvih dana jula.
Zamenik direktorke Zavoda Nebojša Bosanac kaže:
- Kao izvođač radova za izgradnju temelja na javnom tenderu je izabrana firma "Balkan - Crna Trava" iz Niša. Obavljena su i istraživanja na Medijani pred ove radove, kako arheološko blago pod zemljom ne bi bilo oštećeno. Posle toga odlučeno je da se, takođe na javnom tenderu, izabere i firma koja će napraviti i postaviti krovnu konstrukciju, kako bi sve bilo realizovano u kontinuitetu.
Budući da je do centralne proslave jubileja hrišćanstva – 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta, krajem septembra i početkom oktobra u Nišu, ostalo tek nešto više od dva meseca, s razlogom se postavlja pitanje zašto se radovi na Medijani odlažu i da li će se u roku završiti ovaj obiman posao. Po nekim procenama, najmanje mesec dana je neophodno da se postave temelji, jer se radovi izvode na arheološkom nalazištu. Čak i da se temelji sagrade pre roka, pitanje je da li bi na vreme bila postavljena krovna konstrukcija na Medijani. Predviđeno je da se pod krov stavi čak 11.000 kvadratnih metara kako bi bila zaštićena vila sa peristilom, ali i muzejski objekat. Pokrivanjem znatnog dela ovog lokaliteta biće omogućeno i otkrivanje mozaika i prezentacija najvrednijeg arheološkog blaga Medijane. Kako se procenjuje, u vreme centralne proslave krajem ovog leta ovo mesto će posetiti više od 50.000 gostiju.
Medijanu je kao Carski letnjikovac još u 19. veku označio Feliks Kanic. Istraživački radovi su organizovani 1932, nakon Drugog svetskog rata i 1961. godine. Dosadašnjim iskopavanjem otkriveni su carska palata i vila sa peristilom, dve vile rustike, terme, horeum (žitnica), baptiserijum (krstionica) i drugo. Tek nakon prolećnih istraživanja jasno su se mogli videti vila sa peristilom, nimfeum i prostorije povezane sa vilom. Pored centralnog dela carske vile, koji čine atrijum, kubikule, trem i dvorana za prijeme, nalaze se poznate terme i pomenuti nimfeum, ali i još jedna velika prostorija. Ispred ulaza u vilu sa peristilom pronađen je veliki zid za koji se pretpostavlja da je bio deo zaštitnog bedema.
