Slama je u svetu, uz već poznatu primenu u proizvodnji energije, i veoma popularan građevinski materijal, a u Srbiji kada se spomene kuća od slame to liči na dečju bajku, izjavio je Tanjugu magistar rudarstva Goran Stefanović.
Ogromne površine pod strnjištem poljoprivrednici pale što predstavlja i ozbiljan ekološki problem i stalnu opasnost od požara, nekad katatrofalnih, rekao je Stefanović koji je i veliki poznavalac i pobornik ekologije.
"Slama je primenu našla u proizvodnji energije, ali se sve više koristi u građevinarstvu, najviše u izgradnji porodičnih kuća. Kuća od slame je stanogradnja budućnosti", smatra Stefanović.
Radi se o blokovima od slame i zemlje. Postupak je veoma jednostavan. Bala slame se otvori, preko nje se sipa mešavina od blata. To se sve dobro izmeša i sipa se u kalupe, dobro se nabije i ostavi da se suši 20 dana. Na kraju se dobije blok suv kao barut, objasnio je Stefanović.
On je istakao da je prednost, pre svega, ekološka, ovakve gradnje višestruka, počev od termičke i zvučne izolacije, pa sve do zdravstvenih karakteristika.
Kuće od slame stvaraju prijatnu mikroklimu, a zidovi od slame obezbeđuju prirodnu filtraciju i razmenu vazduha u prostorijama, dodao je on.
Pored toga objekti od slame su energetski efikasniji."Laici bi pomislili da su kuće izgrađene od slame lako zapaljive, to mišljenje nije tačno. Rezultati novijih istraživanja pokazali su da malterisani zidovi od balirane slame imaju manji požarni rizik od, na primer, panelnih drvenih zidova", rekao je Stefanović.
Ono što prestavlja problem u Srbiji je nedostatak stručnjaka za ovakav vid gradnje, tvrdi Stefanović i napominje da u svetu postoje centri za obuku građevinskih eksperata, a "kod nas ne postoji ni dozvola, odnosno zakonom regulisani standardi za gradnju od slame".
