Impozantno istorijsko nasleđe, ostaci senzacionalne Palate sa oktogonom, za koju postoje ozbiljne indicije da bi mogla da bude nekadašnja rezidencija Konstantina Velikog, najvećeg hrišćanskog imperatora, posle 23 godine od poslednjih istraživanja i delimične konzervacije, najzad će biti dovedeno u red kakav i zaslužuje.
Ovaj objekat na Gradskom polju u Nišu, koja bi gradu moglo da donese novu slavu, minulih decenija je neumitno trunuo i propadao. Što zbog dejstva atmosferskih prilika i vegetacije, što zbog kradljivaca građevinskog materijala, zidine koje su nekada bile tri metra danas su visoke tek - 60 centimetra.
- Krenulo se konačno sa mrtve tačke, jer je Grad Niš raspisao tender za izvođača konzervatorskih radova - obelodanjuje Toni Čerškov, arheolog niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika, koji je otkrio ovo zdanje
Oglas
Projektom konzervacije predviđena je restauracija zidova do visine koju su arheolozi prvobitno zatekli. Kada su daleke 1988, tokom iskopavanja, iz zemlje počele da se pojavljuju zidine antičke građevine s velelepnim mozaicima, freskama, podnim i zidnim grejanjem, uzbuđenim arheolozima bilo je jasno da je samo Konstantin Veliki u antičkom Naisusu mogao da bude vlasnik takvog zdanja.
Zahvaljujući nekadašnjem direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije Petru Petroviću, počelo je veliko istraživanje Carske palate. Ali nečijim dekretom je prekinuto...
- Ovo što je pronađeno, predstavlja samo deo jednog izuzetno velikog objekta - ističe Čerškov.
Procenjuje se da je objekat bio širok preko 60, a dug 80 metara. Osmougaona prostorija sa nišama i četri prostorije nalaze se na uglu objekta. U potpunosti je bio popločan mozaičkim podovima, imao je freske na zidovima, podno i zidno grejanje.
Pronađeni su i noseći stubovi širine jednog metra, što nameće pretpostavku da je i visina objekta bila impozantna. Sve nađeno dokazuje da bi ova građevina mogla da bude carska palata.
Dugogodišnji nemar je prouzrokovao da se ovako značajan i luksuzan objekat nalazi u izuzetno lošem stanju. Korenje drveća i bagrema u priličnoj meri oštetili su statke mozaika i zidova, a objekat je služio i kao deponija za odbačene karoserije automobila i kamiona kao i starih guma.
