Tržište nekretnina u Srbiji beleži pad ponude i tražnje, a razlog tome je što se malo ko odlučuje na kupovinu stana iz straha od visokih rata kredita i mogućnosti gubitka posla, ocenili su juče učesnici okruglog stola posvećenom tržištu nekretnina u vremenu krize koji je organizovala Asocijacija za medije.
Aleksandra Kon, predstavnica agencije za nekretnine Alka rekla je da u Srbiji nije bilo kraha nekretnina, kao u nekim zapadnim zemljama, i da ga, verovatno, neće ni biti. Ona ocenjuje da je tržište nekretnina u našoj zemlji "stabilno, ali stagnira", te da su zbog stagnacije najveći udar pretpeli investitori.
Predstavnik kompanije Blok 67 Associates Miloš Stanojević naveo je da je prošle godine 65% kupaca stanove kupovalo na kredit, dok je 35% to učinilo za gotovinu. Taj odnos je na početku ove godine bio 50:50, da bi se sada odnos snaga promenio u korist onih koji stanove kupuju za keš i to u razmeri 70:30. Da li će se neko odlučiti na kupovinu stana iz kredita zavisi, pre svega, od uslova i povoljnosti pod kojima bi mogao da podigne stambeni kredit, smatra Stanojević.
Prema rečima direktora za rad sa fizičkim licima u Banci Intesa Davora Kukića, stambeni krediti predstavljaju najredovnije otplaćivane kredite u Srbiji, jer ljudi sasvim sigurno dobro promisle pre nego što se odluče da ih podignu. On kaže da prosečan iznos stambenog kredita kod nas iznosi 35.000 evra, a prosečno vremensko razdoblje na koji se kredit uzima je 18 godina.
Naglasio je da, za razliku od prakse u mnogi zapadnim zemljama, banke u Srbiji se retko odlučuju na prodaju stana na tržištu, onih klijenata koji nisu u stanju da stambeni kredit otplate, dodajući da je takva vrsta prodaje poslednje rešenje. Banke, u dogovoru sa klijentima, pokušavaju da pronađu drugo rešenje, pa je prodaja nešto za šta se vrlo retko odlučuju.
Podaci govore, kaže Kukić, da su građani Srbije najzainteresovaniji za subvencionisane stambene kredite, ali je zbog stagnacije ove vrste kredita, osetan i pad zaduživanja građana po tom osnovu.
