Na konkurs koji je inicirala Niška art fondacija i njen osnivač, slikar Radovan Lale Đurić, pristiglo je ukupno 96 radova mladih dizajnera nameštaja. Prema propozicijama, idejna rešenja za sve vrste nameštaja mogli su pod šifrom da dostave dizajneri do 35 godina starosti, a nagradni fond obezbedila je Fondacija u iznosu od 20.000 evra. Logističku podršku na putu od ideje, izrade, učešća na međunarodnim sajmovima i ulaska u masovnu proizvodnju, pružiće Ministarstvo poljoprivrede koje očekuje i pomoć od klastera drvne industrije.
Najuspešniji učesnici čija rešenja uđu u masovnu proizvodnju, mogu da računaju, pored nagrade, i na određeni procenat od prodaje. O rezultatima konkursa koji je istekao 25. septembra, do 10. oktobra odlučiće žiri na čijem je čelu Radovan Lale Đurić, a članovi su Neda Arnerić, Jovan Ćirilov i Goran Ćirić.
Neda Arnerić, glumica i istoričar umetnosti, rekla je za dnevni list Danas: "Prijatno sam iznenađena jer nisam očekivala da će se prijaviti toliko mladih dizajnera, jer to baš nije oblast po kojoj smo poznati, poput Italijana, npr. Ali, tako veliki broj prijava, a i ono što smo u prvom gledanju videli, zaista obećava. A mi smo tek napravili jedan širi izbor radova, predstoji nam detaljno razgledanje u narednih nekoliko dana, kada ćemo rasčlanjivati ponuđene elemente dizajna, ceniti njegovu izvodljivost, udobnost, mogućnost izrade, statiku i stabilnost, pa tek onda možemo doći do konačnog stava i do broja radova za uži izbor".
Prema rečima Đurića, koji se, osim slikarstvom, u Njujorku bavi i dizajnom nameštaja, žiri će imati ozbiljan zadatak da prema inovaciji i estetici izdvoji najuspešnija rešenja.
"Tek posle toga uključujemo drvnu industriju koja će raditi sa tim mladim ljudima kako bi njihove ideje doveli do izvodljivosti. Jasno je da tek oni koji proizvode nameštaj, mogu na osnovu skica i crteža da kažu ovo može da ide ili to ne može da drži i da su jedino oni u stanju da dizajn prevedu u izvodljiv oblik i u korišćenje, jer ideja mora da se svede na korisnu i praktičnu, a poslednju reč u tom procesu imaće proizvođači", objašnjava Đurić i ističe da je među radovima najveći broj dizajnera predložio nove oblike stolica, stolova i polica, dok je najmanje rešenja pristiglo za izradu kuhinjskog nameštaja.
On dodaje da "na prvi pregled" uočava jedan broj maštovitih rešenja koja imaju estetiku, ali ne i praktičnu primenu, pa su predložene, npr stolice "koje bi se polomile posle prvog sedenja". Ali, detaljna analiza radova tek predstoji, a jedna od funkcija konkursa jeste i da mladim stvaraocima ukaže na greške, da ih edukuje i nauči pravilima koja važe u masovnoj proizvodnji i prodaji, kako bi srpska drvna industrija, kojoj do sada dizajn nije bio jača strana, pronašla svoje mesto na globalnom tržištu.
Prema najavama organizatora, prema nagrađenim rešenjima, ali i prema onim idejama koje zavređuju pažnju, biće izrađeni prototipovi pri čemu se računa na pogone domaće drvne industrije. Sledi potom izložba radova u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i Privredne komore Srbije, planirano je i učešće na nekoliko velikih sajmova u svetu.
