Srbija do septembra mora da nađe mesto za tretman otpada

20.06.2011. | Zelena Srbija

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja očekuje da će Srbija u roku, odnosno do septembra 2011. godine, naći lokaciju za izgradnju postrojenja za tretman neorganskog industrijskog otpada, poput kiselina, koji finansira Evropska unija.

"Projekat, čija je realizacija počela 2010, nije suspendovan, jer se još uvek očekuje od Srbije da do septembra nađe lokaciju za izgradnju", kazao je agenciji Beta pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Aleksandar Vesić.

Kako je naveo, to je važno jer će verovatno do 2020. na svetskom nivou biti doneta direktiva o zabrani prekograničnog kretanja takvog otpada.  Vesić je kazao da za sada ne postoji direktiva te vrste, ali da postoji preporuka Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja otpada, koja upućuje svaku zemlju da mora da se postara za zbrinjavanje otpada na svojoj teritoriji.

On je rekao da će se država "maksimalno potruditi da nađe lokaciju" i istakao da su i prilikom prethodnih pokušaja da se utvrdi mesto gradnje za to postrojenje, pobune građana određenih opština, poput Ćićevca, bile bez argumenata i da je čitava priča bila ispolitizovana.

"Za sada ima 4-5 ponuda lokalnih samouprava koje su zainteresovane da se postrojenje gradi na njihovoj teritoriji", kazao je Vesić, ali nije želeo da navede o kojim opštinama se radi. Dodao je da će se razmotriti da li su te ponude odgovarajuće, jer se ne može očekivati da se postrojenje izgradi na poljoprivrednom zemljištu prve klase ili na planini.

Vesić je kazao da će u slučaju da se ne nađe lokacija, sa EU pregovora da li će Srbija dobiti dodatno vreme ili ne. On ne isključuje ni opciju da država donese konačnu odluku o lokaciji, jer se radi o višem državnom interesu, odnosno zaštiti životne sredine i zdravlju ljudi.

Vesić je podsetio da je za pripremnu fazu izgradnje postrojenja EU već uložila 2 miliona evra. "Od EU se za izgradnju očekuje još oko 15 miliona evra, iako za sada nije odlučeno koliko će tačno novca biti izdvojeno", kazao je on i dodao da će za prvu fazu fizičko-hemijskog tretmana otpada to biti dovoljno, ali da bi eventualno proširenje postrojenja, koje bi bilo dopunjeno drugim metodama tretmana otpada, moglo da košta dodatnih 30 miliona evra.

Prema njegovim rečima, "procenjuje se da godišnje u Srbiji nastane oko 40.000 tona neorganskog industrijskog otpada koji se uglavnom izvozi ili ga preduzeća drže u okviru svojih kompleksa, na skladištima, koja su često poluuslovna ili neuslovna".

Vesić je istakao da javnost mora da zna da ta postrojenja nisu opasna po okolinu i da se u njima ne tretira nuklearni otpad, eksploziv ili medicinski otpad. "Radi o fizičko-hemijskom tretmanu otpada iz industrije, poput kiselina, rastvora. U našem okruženju, garažama, domaćinstvima, fabrikama, nalaze se sve te materije u stanju koje može da predstavlja opasnost po životnu sredinu, a koje će se neutralisati u postrojenju koje treba da izgradimo", rekao je on.

Pomoćnik ministra životne sredine je kazao da je izgradnja postrojenja za tretman industrijskog neorganskog otpada značajna i za ekonomiju Srbije, jer bi uštedela novac preduzećima koja su sada prinuđena da ga izvoze. "Ono preduzeće koje ima dovoljno sredstava izvozi taj otpad i plaća 3-4 evra po kilogramu za njegovo uništavanje, uglavnom u Austriji i Nemačkoj", rekao je Vesić i dodao da bi cena obrade tog otpada u Srbiji, kada se izgradi postrojenje bila od 1 do 2 evra po kilogramu.

Naveo je da takva postrojenja već imaju i susedne države, poput Slovenije i Hrvatske, naglasivši da bi njegova gradnja omogućila rešavanje ekološkog problema, ali bi značila i otvarnje novih radnih mesta i pojeftinjenje poslovanja industriji koja mora propisno da odlaže otpad.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Ovdašnji 23.03.2017.
Odgovor Muji: Da problem odmah personalizu...
mujo 20.03.2017.
Zasto mi ne napravimo tako nesto.
Ognjen 16.03.2017.
Poštovani,
nisu roditelji krivci. Oni ...
Vlada 13.03.2017.
Kada se ne zurim, najednostavnije mi je pre...
Monika 10.03.2017.
Strasno! Svi su mogli u vazduh da odu.