Beograd se menja iz grada za automobile u grad za ljude

14.05.2018. | Beoinfo

Uvođenjem elektronskih dozvola, ali i politikom otvorenih vrata za investitore, kao rezultat Beograd ima potpuni preporod građevinske industrije. Danas je srpska prestonica grad kranova sa više od hiljadu gradilišta. Izgradnjom tri saobraćajna prstena smanjiće se gužve na ulicama, a najvažniji državni projekat danas je beogradski metro. Izgradnjom metroa, Beograd će značajno smanjiti potrebu za automobilima, koji su zapravo najveći uzročnik gužvi i zagađenja, ističe glavni urbanista Milutin Folić.

– U prethodnom periodu usvojili smo dva najvažnija strateška dokumenta – novu strategiju Grada Beograda i novi generalni urbanistički plan. Kroz ova dva dokumenta postavili smo tri osnovna pravca u kojima se Beograd danas razvija i u kojima će se razvijati. To su izmeštanje industrije iz centra grada i pretvaranje tih područja u kompaktne stambeno-poslovne komplekse, spuštanje grada na reke koje su najveći neiskorišćeni potencijal Beograda i promena hijerarhije u saobraćaju u korist pešaka, biciklista i javnog gradskog prevoza, čime se pravi grad za ljude umesto za automobile.

Slika 1. Beograd se menja iz grada za automobile u grad za ljude (foto: Beoinfo)

On je napomenuo da će se izmeštanjem industrijskih zona iz centra grada na tim prostorima omogućiti izgradnja gusto naseljenih stambeno-poslovnih kompleksa.

– Na taj način grad se gradi unutar svojih prirodnih granica racionalno koristeći postojeću infrastrukturu, a ne stihijski kao što je to bila praksa kada su nastajala divlja naselja bez ikakvog plana i za koja i dan-danas rešavamo osnovne životne uslove poput kanalizacije i asfaltnih puteva. Spuštanjem Beograda na reke koristimo najveći prirodni potencijal naše prestonice. Izgradićemo novu autobusku stanicu u Bloku 42, pa autobusi više neće ulaziti u centar, a železnica će završetkom nove stanice Prokop konačno osloboditi centar grada i omogućiti silazak na reke. Do kraja sledeće godine biće uklonjena pruga koja decenijama odvaja Palilulu, Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev i Savski venac od priobalja i tada ćemo konačno moći da kažemo da se Beograd spustio na reke – istakao je Folić. 

Folić je podsetio da se u Beogradu danas grade tri saobraćajna prstena. Obilaznica kao spoljni, autoputski prsten uskoro će biti u punom profilu od Novosadskog puta do Bubanj potoka. Drugi je srednji magistralni prsten čiji deo čini nedavno završen Bulevar heroja sa Košara, Pupinov most, obilaznica oko Borče, a započeta je izgradnja nastavka od Mosta na Adi prema Rakovici i u pripremi je izgradnja mosta preko Ade Huje. Gradi se i unutrašnji magistralni poluprsten koji će u vidu novog gradskog bulevara povezati Most na Adi sa Pančevačkim mostom.

– Izmeštanjem tranzitnog saobraćaja na ove saobraćajnice stiču se uslovi da se gradske ulice potpuno prekomponuju u duhu ekološki prihvatljive hijerarhije u saobraćaju – proširiće se trotoari, napraviti biciklističke staze, posadiće se novi drvoredi – kazao je Folić.

Folić je podsetio da je u prethodne četiri godine usvojeno čak 180 planova detaljne regulacije. To je uvećanje od skoro četiri puta u odnosu na isti prethodni period. Na ovaj način, uz usvajanje novog generalnog plana, planski je pokriveno gotovo 60 odsto gradske teritorije.

– Borimo se da se iskoreni divlja gradnja, jer objekti koji se rade u skladu sa planovima, da bi dobili dozvolu, moraju da zadovolje standarde i u velikom broju slučajeva prođu kroz gradsku komisiju za planove koja ima mogućnost da utiče na kvalitet projekata. Nulta tolerancija za divlju gradnju očuvaće naš grad, omogućiti mnogo veći priliv sredstava u budžet, izgradnju infrastrukture – ulica, kanalizacije, vodovoda, parkinga, škola, obdaništa, parkova, igrališta za decu, ali i osigurati da se grade bezbedni objekti prema svim propisima i standardima za one koji u njima budu živeli – naglasio je Folić.

Slika 2. Beograd se menja iz grada za automobile u grad za ljude (foto: Beoinfo)

Pored metroa i tri saobraćajna prstena, najveći infrastrukturni projekti su i dva nova mosta – novi savski most na mestu tramvajskog i most preko Ade Huje, kao i dva tunela – jedan koji će povezati savsku i dunavsku padinu i drugi ispod Topčidera. Tuneli su logično rešenje za brdoviti Beograd, ocenio je Folić.

On je napomenuo da je u velikim gradovima poput Beograda građevinska industrija jedan od značajnijih pokretača ekonomije.

– Beograd je pokretanjem građevinske industrije napunio budžet iz koga se sada grade infrastrukturni projekti i uređuje grad, a grad koji ima dobru infrastrukturu i uređene javne površine privlači nove investiture i to je taj točak koji smo pokrenuli i koji je sada u punom zamahu. Sve što se radi, ukratko rečeno, ima za cilj da se u Beogradu značajno podigne nivo kvaliteta života, a kako bismo došli do tog cilja, uzimamo najbolja iskustva od gradova poput Beča, Ljubljane ili Kopenhagena.

Folić je zaključio da će točak investicija koji je pokrenut dobiti dodatno na snazi. Jedan za drugim nizaće se veliki infrastrukturni projekti, privatne investicije, ali i važni projekti uređenja grada, rekao je Folić.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nenad R 20.04.2018.
Pa zašto zatrpavate Vinču otpadom, tamo je ...
Vladimir 22.03.2018.
Ja licno bi zamolio g.Rodica da ako je u mo...
nik 21.03.2018.
Po našem običaju, radovi na najprometnijim ...
Darko 20.03.2018.
A šta se čepom na Trošarini? Potez Save Maš...
Mika 18.03.2018.
Da li radite u Stbiji i koja je cena lifta ...