IzmenjeniI krivični zakonik Crne Gore, prema kojem je bespravna gradnja krivično delo, predviđa kazne zatvora od šest meseci do osam godina, što može da natera graditelje da pre udaranja temelja za objekte prvo potraže građevinsku dozvolu. Prema propisu, ukoliko se objekat podiže bez tapije ili se nastavi izgradnja bez obzira na zabranu koju je izdao nadležni organ, može takođe biti izrečena kazna robije. Osim toga, predviđaju se zatvorske kazne od tri meseca do tri godine za onoga koji gradilište, izgrađeni objekat, kao i onaj za koji nema potrebnu dozvolu nelegalno priključi na komunalnu infrastrukturu.
Sankcije su utvrđene i za stručnjake angažovane na gradilištu, odnosno projektante, nadzorne organe, ukoliko tokom izgradnje ne poštuju propise o planiranju i izgradnji objekata.
- Ako se ne pridržava svih tehničkih pravila i propisa kontrole i izgradnje prema planu, uz važeće dozvole, a vrednost objekta prelazi 20.000 evra, pojedinac može biti kažnjen zatvorskom kaznom od pola godine do pet godine - navodi se u inoviranom krivičnom zakoniku.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Posebna je priča oko eventualnog rušenja ili uklanjanja bespravno sagrađenih objekata. To je deo Zakona o legalizaciji.
- U slučaju da vlasnik objekta ne podnese prijavu u predviđenom roku, do 15. jula, predviđeno je njegovo uklanjanje, plaćanje naknade za korišćenje prostora lokalnoj samoupravi do trenutka uklanjanja, ali i uvećani porez za „divlje" izgrađen objekat - piše u Zakonu o planiranju i izgradnji, popularno nazvanom zakon o legalizaciji.
Inače, približava se kraju rok za dostavljanje prijava za legalizaciju bespravno podignutih objekata u Crnoj Gori. Krajnji rok je 15. jul, a dosadašnji podaci Ministarstva turizma i održivog razvoja pokazuju da je za legalizaciju od oktobra prošle godine, od kada je zakon na snazi, prijavljeno oko 1.500 objekata. Procene su da na prostoru države ima preko 100.000 objekata sagrađenih "na divlje" ili mimo detaljnih planova i bez građevinskih dozvola.
- Ne smatramo da je broj onih koji su se prijavili mali. Ipak, treba pripremiti svu potrebnu dokumentaciju za legalizaciju. Naravno, ima i onih građana koji čekaju da vide šta će biti sa procesom ili još uvek nisu upućeni u sve detalje. Valja napomenuti da je sistem tako napravljen da svi oni koji ne uđu u postupak legalizacije imaju veće troškove kroz prekršajne prijave, uvećane poreze, kao i naknade za korišćenje prostora - više puta je saopšteno iz resornog ministarstva.
Da bi se započeo postupak legalizacije objekta, uslov je da je on upisan u katastar, da ima elaborat premera izdat od licencirane geodetske organizacije. Oni koji su stambene objekte izgradili na državnom zemljištu dostavljaju i prijavu za otkup tog zemljišta Ministarstvu finansija, ako je državno, odnosno lokalnoj samoupravi, ukoliko je opštinsko zemljište.
