Pametna zgrada štedi energiju i novac

14.08.2017. | Miroslava Brkić/A. E. | Bilc

Dobra orijentacija objekta pri gradnji može da napravi pravu uštedu kako za domaćinstva tako i za troškove održavanja poslovnih i industrijskih objekta, tako da se koriste maksimalno sunčeva svetlost, spoljašnja toplota pa i atmosferske padavine kao alternativni izvori energije.


Foto: Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)

Energetska kriza dovela je do toga da ljudi razmišljaju "zeleno", odnosno pri gradnji objekta gledaju kako će što više doprineti uštedi energije. Upravo time se treba voditi pri samom projektovanju.

- Ušteda energije vezana je, pre svega, za način kako ćete projektovati poslovni objekat, a to znači i da školovanje arhitekata bude "zeleno". Ukoliko želite, primera radi, da uštedite svetlosnu energiju u poslovnom ili industrijskom objektu, to jest manje da trošite električne energije na sijalice, onda gledate kako da što više uvedete prirodne svetlosti u objekat - kaže Dragan Marčetić, docent na Arhitektonskom fakultetu.

On dodaje da to uvođenje nosi sa sobom i pitanje hlađenja tog prostora, a savremeni način hlađenja širom sveta doveo je ljude upravo do toga i da sve više razmišljaju "zeleno".

- Svi oni freoni u klimama američkog tržišta i u zemljama razvijenog poslovanja su upropastili ozonski omotač svojim sastavom i ostatkom koji izbacuju u vazduh. Kako bi uštedeli energiju, potrebno je što više otvoriti objekat, ali s druge strane to povlači sa sobom kupovinu brisoleja. U arhitekturu zelene gradnje potrebno je više uložiti, ali generalni stav je da će se kroz dugoročan period vratiti i da će štedeti energiju - kaže Marčetić.

Kada se radi o industriji, pre svega je bitno kako rasporediti i orijentisati, a na kraju i izgraditi masu objekata da ona sama po sebi bude štedljiva za energiju. Pronaći zdravo tlo i dobro orijentisano mesto - to je teži zadatak za koji se treba pomučuti kako bi se našla pogodna lokacija među gradskim parcelama.

- Potrebno je pravilno orijentisanje objekta prema stranama sveta, otvaranje tamo gde ne postoji problem sa suncem, odnosno kasnije sa hladnoćom, kao i sam način otvaranja tih otvora da bi se svetlo dobilo direktno, a ne indirektno. Na taj način, štedelo bi se na električnoj energiji, a i na rashlađivanju - dodaje Marčetić.

On podseća da je projektovanje objekta gde postoji prirodno ventilisanje i toplo kretanje vazduha nešto što postoji već hiljadama godina. Alarmirani situacijom u kojoj se nalazimo, primorani smo da se vraćamo zelenoj arhitekturi.

- Štedimo vodu tako što skupljamo kišnicu, što su radili nekada seljaci sami, ili na padinama su projektovali betonske levke i skupljali vodu u bunar koju su kasnije filtrirali i koristili - kaže Marčetić i dodaje da je zelena arhitektura razvojem tehnologije sada ipak mnogo naprednija i komplikovanija.

Osim na vodi, kao i u tradicionalnoj arhitekturi štedi se i na materijalu. Nekada, ukoliko je kuća od kamena trošna, jednostavno će se obnoviti kamenom iz okoline, a sada postoji čitava industrija koja reciklira materijale, recimo, od šuta, koji se koriste za oblaganje fasada, krovnih pokrivača itd.

Iako poslovne objekate treba posmatrati na drugačiji način od stambenih zbog toga što imaju svoje "radno vreme", ipak je sve više industrija koje rade bez prestanka i praktično se ne gase. Tu je utrošak električne energije ogroman, ali postoje mnogi načini kako da se ona uštedi a da ne remeti rad u proizvodnji.

- Mnogi poslovni objekti su spljošteni, sa velikim krovnim površinama. Na njima se može postaviti lanterno osvetljenje koje dolazi indirektno. Njih treba orijentisati da sunce ne upada direktno da ne pravi u problem u proizvodnji, a da opet u toku dana imate prirodnu svetlost. Opet, kako nije ceo krov u lanternama, nego je to samo jedan procenat, onda drugi deo može da se iskoristi za alternativne izvore energije kao što su, na primer, sunčevi kolektori koji služe da podstaknu i doprinesu dodatnoj energiji. U odnosu na stambenu arhitekturu, procenat te energije nije veliki, mada svakako ublažava troškove što dosta znači - kaže Marčetić.

Velike krovne površine podrazumevaju i veliku količinu vode koja se s njih sliva, što i te kako može da se iskoristi.

- Svakoj industriji i fabrici je potrebna tehnička voda, koja vrlo lako može da se filtrira i koristi na taj način, a s druge strane i ona koja se izbacuje može da se refiltrira i koristi u novom ciklusu, a ne izbacuje i zagađuje okolinu - kaže Marčetić.

Pri gradnji "zelenog" poslovnog objekta treba uzeti u obzir i pametne instalacije kao dodatni način štednje. Pomoću kompjutera ili telefona, na samo jedan klik može se regulisati ulazak svetlosti, zagrevanje prostorija, pojedinačno paljenje i gašenje svetla kada se radno vreme u nekom odeljku firme završi, a u drugom ne, kao i paljenje uređaja.

Fasada kao kolektor sunčeve energije

Savremeni izgled poslovnih objekata daje veliki potencijal štednji putem fasadnih sistema.

- Objekti idu u vertikalu, a velike površine fasadnih ravni sada razvijaju tehnologiju stakla u kojima se nalaze kolektori koji akumuliraju sunčevu energiju. S druge strane, moguće je uvođenje duplih fasada - jedne klasične koja je do enterijera koja štiti od hladnog i toplog i čuva energiju i druga spoljna, među kojima postoji prostor u kojem struji topao vazduh, odnosno vrši se prirodna ventilacija fasadnog omotača. Na ovaj način smanjuje se direktan upad toplotne energije - dodaje Marčetić.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Srbija je danas največi evropski investitor...
Josip 16.07.2018.
Da li se prije početka zidanja zida na beto...
solis 14.07.2018.
Novi Sad je malo ispod radara, ali gradi se...
w 11.07.2018.
Koliko MHE je izgradjeno u evropskoj uniji?...
Goran 07.07.2018.
Molim Vas da mi odgovorite da li neko u Srb...