Manjak građevinara može skupo da košta Srbiju

05.04.2017. | G.Vlaović | Danas

Nova građevinska sezona u Srbiji je startovala, a kao jedan od najvećih problema pojavio se nedostatak kvalifikovane radne snage. Osnovni razlog je taj što država nema osmišljenu strategiju razvoja privrede i ako se na tom planu ništa ne promeni, Srbija će biti prinuđena da strancima papreno plaća održavanje sopstvene građevinske infrastrukture.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, ističe za list Danas da broj kvalifikovanih građevinskih radnika opada rapidno iz godine u godinu.

- Pre dvadesetak godina u Srbiji je bilo 150 do 170 hiljada građevinskih radnika koji su radili u velikim i moćnim preduzećima koja su imala poslove ne samo u Srbiji nego širom sveta. U međuvremenu je srpska građevinska operativa dobila drugorazredni značaj, država ju je u potpunosti zanemarila u svakom pogledu, velika preduzeća su počela da propadaju i epilog toga je ovo sa čim se suočavamo danas, akutni nedostatak kvalifikovane radne snage. Trenutna situacija je takva da u Srbiji nema više od 20.000 do 22.000 građevinskih radnika. U Beogradu u kome je nekad radilo 70 hiljada građevinara danas ih ima deset puta manje. U poslednjem upisnom roku za srednju tehničku školu koja osposobljava kvalifikovane građevinske radnike u glavnom gradu Srbije prijavilo se svega 10 učenika. To najslikovitije demonstrira manjak interesovanja za građevinsku struku - navodi sagovornik. Prema njegovim rečima, do takvog stanja je došlo zbog toga što je država odlučila da sve velike infrastrukturne projekte realizuje preko kredita iz inostranstva.

Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)

- U tom slučaju glavni izvođači radova su preduzeća iz inostranstva koja to dobro naplate. S druge strane za podizvođače naime naša preduzeća koja urade sve ključne komponente posla, ali dobiju znatno manje novca. Shodno tome niti mogu dobro da plate građevinare niti su u situaciji da angažuju veći broj radnika. Takođe, s obzirom da su podizvođači, ne mogu da dobiju potrebne reference koje su im neophodne da bi radili u inostranstvu i zaradili novac koji bi im omogućio da izađu „na zelenu granu" i ponude posao većem broju radnika. Prosek starosti među kvalifikovanom radnom snagom je oko 50 godina - objašnjava Rodić.

On ističe da ne postoje velika građevinska preduzeća, da srpske firme uglavnom rade podizvođačke poslove i obim njihove delatnosti je sužen tako da učeniku koji završi građevinsku školu niko ne može da garantuje da će naći posao u struci.

- Oni koji se zaposle imaju naporan posao, a plate ne prelaze 300 do 400 evra. I na kraju, jedan deo građevinskih radnika napušta Srbiju i odlazi u inostranstvo jer tamo može da zaradi daleko više. Naime, dobri i iskusni majstori mogu u Srbiji da dobiju oko 700 evra, dok je ta cifra u inostranstvu višestruko veća - kaže Rodić.

Prema njegovim rečima, država treba velike radove da ponudi našim preduzećima koja i sada igraju ključnu ulogu, jedino što za to kao podizvođači nisu dovoljno plaćeni

- Ako toga ne bude, epilog će biti taj što nećemo imati dovoljno građevinskih radnika. A oni nisu potrebni samo za gradnju već i za održavanje infrastrukture pa ćemo morati da plaćamo strana preduzeća da se time bave, što će nas koštati basnoslovno, bar deset puta skuplje nego da to čine naša - navodi Rodić.

Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja, kaže za Danas da je smanjenje broja kvalifikovanih građevinskih radnika veliki problem na koji je stručna javnost ukazivala još od 2001. godine, ali država nije vodila računa o tome.

- Proces privatizacije u građevinskoj industriji ju je gotovo u potpunosti uništio. Mi smo krajem 80-ih godina imali veliki broj preduzeća od po 10 hiljada zaposlenih. I sada imamo ogroman broj građevinskih preduzeća, ali problem predstavlja to da malo koje od njih ima više od 300 radnika. Problem je u tome što samo velika preduzeća kakva smo nekada imali ne samo da imaju logistiku za obavljanje velikih poslova u građevinarstvu već su ona bila i umrežena sa srednjim školama tako da je praksa učenika mogla da se obavlja na licu mesta i da se stiču potrebna znanja. Danas to nije slučaj i sistem dualnog obrazovanja na kome se sada insistira to neće promeniti - zaključuje sagovornik.

 
Share |

Komentari: 1

Bojan 06.04.2017 08:37:00

I treba da kosta kad ste dozvolili direktorima da kradu, radim u gradjevinskoj firmi, jedva 35000 da mogu da izadjem, i to jos dva meseca kasni, a milionski poslovi se okrecu. Sramota.

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Nik 20.09.2017.
Znaće se, kada se prvo legalizuju svi divlj...
aleks 08.09.2017.
Sefu ispali kljucevi pre asfaltiranja pa da...
V 03.09.2017.
Da li znate ko na domaćem tržištu distribui...
ник 09.08.2017.
Држава гради станове само у Београду и Ново...
Šumadinac 31.07.2017.
Sve se ovo moglo pojednostaviti i pojeftine...