Da li je moguće da kvadrat stana u glavnom gradu bude između 400 i 500 evra? Građanska inicijativa „Ko gradi grad" tvrdi da – može. Smatraju da bi građani udruženi u stambene zadruge, uz pomoć lokalnih samouprava i banaka, uspeli da za upola nižu cenu od tržišne dođu do stana.
Računica kaže – prosečna tročlana porodica sa prihodom od 60.000 dinara može da izdvoji oko 80 evra mesečno za stanovanje i komunalije. Energetski efikasna zgrada omogućila bi da veći deo novca ide za plaćanje kredita. Stambena zadruga bila bi vlasnik stanova dok ih stanari posle 30-godišnjeg kredita ne isplate. Gde se krije ta ušteda?
- Energetskom efikasnošću, zaobilaženjem privatnog investitora, povoljnostima pri dobijanju zemljišta za gradnju i povoljnostima pri kreditiranju i oslobađanjem ili redukovanjem poreza na stanovanje, mislimo da je moguće smanjiti troškove stanovanja za preko 50 odsto - kaže arhitekta iz GI „Ko gradi grad" Predrag Milić.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Napravili su i obračun troškova izgradnje stana od 40 metara kvadratnih. Oni koji nemaju novac za početnu investiciju mogli bi da rade na izgradnji.
A zašto su sada cene kvadrata višestruko veće? Stručnjaci tvrde da u zavisnosti od zone, kvaliteta, strukture i izgleda zgrade, cena bruto gradnje stambenog kvadrata u Srbiji ide od 350 do 700 evra po kvadratnom metru. Ipak, gradnja nije najskuplji deo stana.
- To ne uključuje komunalno uređenje, priključke za vodu, kanalizaciju, struju i grejanje, kao ni gradsko građevinsko zemljište. Kad se ti drugi parametri dodaju na cenu stana, oni uvek prevazilaze cenu izgradnje. Zna da bude i do 700 evra po kvadratnom metru - ističe Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije Srbije.
Na to investitor dodaje i svoj profit. Ar građevinskog zemljišta i takse za njegovo korišćenje dodatno uvećavaju cenu stana.
Ne sme se zaboraviti da na cenu stambenog kvadrata zgrade utiče i cena gradskog građevinskog zemljišta koja, u zavisnosti od zone u Beogradu, košta od 700 evra pa do 50.000 evra u ekstra zoni.
Projekat „Pametnija zgrada" pored ekonomske i energetske zahteva i socijalnu efikasnost. Stanari bi, prema potrebama i dogovoru, zajedničke prostorije koristili za raznovrsne namene: vrtić, lokal, proizvodnju ili neki zajednički rad. U Holandiji postoji sličan metod neprofitne stambene gradnje.
