Gotovo svaka druga pločica, blok ili cigla koji se ugrade u kuće, poslovne objekte i zgrade u Srbiji dolazi sa crnog tržišta. To je nezvanična procena proizvođača, ali preciznih podataka o količini takvih proizvoda nema. Iako potrošači u našoj zemlji često smatraju da roba koja dolazi iz inostranstva podrazumeva i kvalitet, dešava se da pod velom vrhunske italijanske i španske keramike u Srbiju ulazi i škart.
Zato stručnjaci preporučuju kupcima da od trgovaca obavezno zahtevaju dokaz da proizvodi, bilo domaći ili strani, imaju ateste naših akreditovanih laboratorija i institucija.
Jovan Krstović, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju Privredne komore Srbije, napominje da u ovoj oblasti postoji znatno crno tržište.
- U promet se stavljaju proizvodi sumljivog kvaliteta, a kontrola uvoza je veoma slaba - ističe Krstović. - Carina nema obavezu fizičke provere proizvoda, već samo kontrolišu priložena carinska dokumenta. Ispitivanje proizvoda obavljaju ovlašćene laboratorije, ali se u promet stavljaju proizvodi nižeg kvaliteta nego onih uzoraka koji su laboratorijski ispitivani. Zato je neophodan pojačan rad inspekcijskih službi.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Ivana Veselinović, generalna direktorka Keramike Kanjiža, napominje da svaka pločica iz ove fabrike, pre nego što dođe u maloprodaju, mora da ima atest, što zahteva vreme i dodatno košta, dok to pravilo ne važi za proizvode iz uvoza.
- Pitamo se zašto se dozvoljava uvoz bez te potvrde kvaliteta - priča Veselinovićeva. - Udruženja potrošača bi trebalo da reaguju zbog slabog kvaliteta uvoza, dok je privrednicima glavni problem to što se narušava cenovna logika. Uvoznik nema obavezu da na granici pokaže atest. Tako se dešava da na evropskim fabričkim otpadima kupe pločice koje uopšte ne bi smele da se nađu ni na čijem tržištu, da ih izreklamiraju kao italijanske ili španske, i po niskoj ceni ih prodaju pre nego što proveru atesta obavi bar jedan od postojećih šest inspektora, koliko ih za tu oblast ima na nivou zemlje. Dovoljno je da se i jedan procenat neatestiranih i nekvalitetnih proizvoda uveze, pa da poremeti tržište.
Veselinovićeva smatra da to kupce navikava da postoji jeftina pločica, koja se smatra vrhunskom, jer je navodno iz Italije, a njen kvalitet je zapravo daleko ispod proseka. Neretko se ispostavi da ne zadovoljava ni osnovne standarde i da je cena niska zato što nigde na drugom mestu ne bi mogle da se prodaju.
U Pokretu potrošača Beograda kažu da nisu imali mnogo pritužbi na kvalitet građevinskog materijala, ali da se dešavalo da se kupci bune, jer su prodavci pokušali da im podvale, tako što bi tvrdili da su proizvodi vrhunskog kvaliteta.
- Kupac nam se žalio da je kupio italijanski mermer, a da su mu isporučili drugi, koji nije ni prošao pored Italije - priča Petar Bogosavljević. - Uspeo je da okonča taj spor u svoju korist. Kada znamo da se dešava da u Srbiju stignu hrana i lekovi, kojima ističe rok trajanja, moguće je i da na naše tržište stiže građevinski materijal sa otpada. Ali to je već u sferi ozbiljnog kriminala.
