Gasovod „Severni tok 2“ će, za razliku od „Južnog“ i „Turskog toka“, vrlo verovatno biti izgrađen, jer je Evropska komisija stavila do znanja da za Brisel to nije političko, već samo pitanje da li su ugovori ruskog „Gazproma“ i najvećih evropskih kompanija saglasni tehničkim propisima i pravilima konkurencije Evropske unije.
Takvo objašnjenje je Komisija u Briselu, doduše, dala i za svoje zahteve da se ponovo pregovara o gasovodu „Južni tok“, kao i kad je reč o, zbog ruskog-turske krize, sad teško ostvarljivom projektu „Turski tok“.
Geopolitika energije na jugu Evrope sad se dodatno komplikuje nastojanjima Turske da nađe alternativu za ruski gas, odledi odnose s Izraelom i sklopi sporazum o prilivu gasa iz izraelskog nalazišta Levijatan sa zalihama od 620 milijardi kubnih metara gasa koje će početi da se ekploatiše krajem decenije.
Projekat „Turski tok“ je posebno uznemirio Evropsku uniju zato što je Moskva rekla da će od kraja 2018. taj gasood zameniti dostavu ruskog gasa preko Ukrajine, za koju Rusija smatra da je nepouzdan partner i za Moskvu i za Evropu.
