Sve što se nalazi u Sremskim Karlovcima samo po sebi je spomenik, ali je njegov najuži centar, uokviren Patrijaršijskim dvorom, Sabornim hramom Svetog Georgija, Karlovačkom gimnazijom i Bogoslovijom „Sveti Arsenije-Sremac“, više od istorijskog, duhovnog i arhitektonskog bisera srpskog naroda.
Većinu zdanja u tom raskošnom četvorouglu vreme je, međutim, prilično nagrizlo, a trima istorijski izuzetno značajnim kućama preti opasnost od rušenja! Za njihovu obnovu nema novca, mada je upravo zbog nje, još 1991. donet, i još važi, Zakon o Sremskim Karlovcima.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Po tom zakonu, Skupština Srbije formira Odbor za Sremske Karlovce i za obnovu daje određene sredstva. Prvih godina to je poštovano, na čelu odbora bio je akademik Dejan Medaković, nekada i sam karlovački đak, i tada su obnovljeni Magistrat i još neka zdanja. Već deceniju i po, mada zakon nije ukinut, niti se bira odbor, niti se odvajaju bilo kakva sredstva – kaže istoričar Žarko Dimić, prvi čovek opštinske skupštine i predsednik Saveta za status Karlovaca.
Sama opština u kojoj, inače, živi oko 8.000 duša ne može da uradi gotovo ništa, jer joj je, precizira Dimić, ukupan godišnji budžet jedva nešto veći od 300 miliona dinara, od čega za kulturu idu tek tri miliona.
- U ovoj kući je živeo arhitekta Vladimir Nikolić, projektant velelepnog Patrijaršijskog dvora koji vidite prekoputa. Trgovac Nikola Vasiljković ju je zaveštao Gimnaziji i tu su stanovali njeni profesori, istorik karlovački Kosta Petrović, legendarni Dušan Kotur i čuvena Teodora Majica Petrović, o kojoj u svojoj „Autobiografiji o drugima“ onako nežno piše takođe karlovački đak Borislav Mihajlović Mihiz – priča Dimić, ispred spratnice na Trgu Branka Radičevića.
Kuća je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata, da bi, u okviru restitucije, Gimnaziji nedavno bila vraćena, ali sasvim ruinirana. Sa krovom prepunim rupa, spratom na kojem se okupljaju lokalni beskućnici i narkomani, i koji nema ni vrata ni prozora, fasadom sa koje otpadaju komadi maltera...
- Ni Gimnazija ni Opština nemaju novca da je obnove, a krov teško da će da izdrži prvi veći sneg – veli Dimić.
U još gorem stanju je najstarija karlovačka kuća zidana od pečene opeke, u Ulici mitropolita Stratimirovića. Tik uz raskošno zdanje Karlovačke gimnazije, uzgred najstarije gimnazije u Srba, početkom 18. veka podigao ju je trgovac Aleksandar Šaca Matić. Starinski vinski podrum od cigala sada je urušen, spiralno drveno stepenište koje vodi u nekada prelepo potkrovlje sasvim izlomljeno, fasada i sa ulične i sa dvorišne strane potpuno propala...
- I ona je bila nacionalizovana, prizemlje je izdavano za poslastičarnice, a sada je, ovakva kakvu je vidite, vraćena Matićevim naslednicima koji takođe nemaju čime da je obnove – kaže Dimić.
U istoj ulici, samo na drugoj strani i malo bliže prelepoj karlovačkoj Donjoj crkvi, još jedna oronula nekadašnja lepotica kao da broji zadnje dane. Od svojevremeno kitnjaste fasade ostali samo tragovi, u pukotine na zidovima može da stane čovekova pesnica, a uspravnom je drže još samo podzide koje podigao Ivan Kerenc Kepan, a koji u zakupljnom opštinskom lokalu u prizemlju drži staklorezačku radnju. Na spratu nema bukvalno ničega.
A baš ta građevina koju je, otkriva Dimić, još s kraja 18. stoleća podigao trgovac Nikola Petrović, jeste jedan od najraskošnijih i najreprezentativnijih primera otmene srpske građanske kuće svog vremena. I veoma retkih.
