Država je šest puta od 2000. pokušavala da reši problem divlje gradnje. Spekuliše se da ima oko milion i po nelegalnih objekata. Sedmi zakon o legalizaciji, čije se donošenje čeka, trebalo bi da se primenjuje od jeseni. Kako saznaje RTS, za građane koji su bez građevinske dozvole zidali za svoje potrebe uknjižba je do 5.000 dinara i moraju da imaju geodetski snimak i dokaz o svojini. Problem su investitori koji su dobijali dozvole za gradnju na tuđim parcelama i gradili više od dozvoljenog, prodavali nekretnine i nestajali – ostavljajući vlasnicima parcela i kupcima stanova da izvuku deblji kraj.
I po planinama je cvetala divlja gradnja. To se vidi po broju predatih zahteva za legalizaciju koji se, kažu čelnici pojedinih opština, udvostručio. I to zahvaljujući stalnom produžavanju roka legalizacije.
- Dobro znaju građevinski inspektori koji imaju lične dohotke do 30.000 dinara da moraju da kontrolišu investitore koji na tim objektima zarade milione evra, pa vidite ako iza njih niko ne stoji i kada dolazi ta sezona gradnje mahom odlaze ili na odmor ili bolovanje – rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina.
Stručnjaci smatraju da legalizacija mora da se tretira kao elementarna nepogoda i da treba da se ispitaju javna preduzeća koja su odobravala priključke za vodu i struju nelegalnim objektima. Ali, i da se pri dobijanju građevinske dozvole precizira da je investitor dužan da plati legalizaciju a ne, kao do sada, da taj teret pada na kupce stanova i vlasnike parcela.
- Oni su sami, pod znacima navoda, na svoju ruku priključivali nelegalne graditelje na komunalnu infrastrukturu jer to pitanje nije bilo regulisano propisima – kaže Simo Stokić, građevinski ekspert iz Čačka.
Arhitekte smatraju da mora da se pojača nadzor na svim objektima koji su u izgradnji.
- Da bi se zaustavila nelegalna gradnja u Srbiji jedini je način da se poštuje regulativa, da se savesnije obavljaju odgovorne dužnosti, da se ide na represivne mere – kaže arhitekta Milan Lojanica.
Ni Slovenija, koja je članica EU, nije rešila problem nekoliko hiljada nelegalnih kvadrata.
- Struka hoće da se to napravi sistematično, ne da ide nekim birokratskom putu, nego da se to reši kao stručni problem i da novim zakonom o izgradnji bude sve rešeno, da se ne ide na poseban zakon – rekao je Črtomir Remec, predsednik inženjerke zbornice Slovenije.
Problem je, kažu stručnjaci, i novac koji je država godinama gubila jer vlasnici nelegalizovanih objekata godinama nisu plaćali obaveze – njihovi kvadrati za nadležne su i dalje nevidljivi.
