Izgleda skoro nestvarno, ali posle puno godina „Prokop“ je postao aktivno gradilište. Izvođač je uveden u posao 3. decembra i od tada počinje realizacija prve faze, odnosno radova koji će omogućiti osnovnu staničnu funkciju sa kapacitetima za međunarodni saobraćaj. To bi trebao da bude prvi korak u njenom opremanju kako bi u kasnijim fazama postala ono zbog čega je građena, glavna železnička stanica – „Beograd Centar“.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Sa završetkom železničkog čvora i „Prokopa“ biće obezbeđeni uslovi da Beograd konačno napusti neefikasni sistem sa „čeonom“ glavnom stanicom. Nova glavna stanica imaće 10 prolaznih perona, a trenutno je u fokusu završetak preostalih betonskih radova u okviru tehničke galerije prvog perona. Paralelno se radi i drugi peron gde se izvode radovi na peronskim zidovima, trupu perona i kanalima za buduće instalacije.
Osim na prvom i drugom peronu, radovi se obavljaju i na donjem stroju 7. i 8. koloseka. Tamo se radi betonska ploča za koju će kasnije biti pričvršćene šine. U izgradnji koloseka u „Prokopu“ biće korišćena nova tehnologija po kojoj se šine ne stavljaju na pragove, već se direktno vezuju za betosku podlogu. Ova tehnologija sprečava prenos vibracija na konstrukciju, i umanjuje buku koja nastaje kretanjem.
Trenutno su u upotrebi 5, 6. i 10. kolosek, a po završetku 7. i 8. koloseka saobraćaj će se obavljati 5. 6. i 8. kolosekom, kako bi se omogućili radovi na rekonstrukciji 9. i 10. koloseka. Za potrebe gradilišta izgrađen je i poseban privremeni kolosek za dopremanje građevinskog materijala. Dok traju radovi na rekonstrukciji 9. i 10. koloseka stanica će biti prolazna i vozovi se neće zaustavljati. Radovi na hidroizolaciji takođe počinju narednih dana, a obuhvatiće delove gornje ploče kojima je potrebna intervencija i zaštita. Po dinamici radova, sredinom marta počeće i zanatski radovi na peronima i podhodnicima. Planirano je da u centralnom delu perona stubovi i podovi budu od prirodnog kamena, dok će ostatak dužine biti obložen keramikom.
Na kraju prve faze stanica će biti osposobljena za železnički saobraćaj na svim projektom predviđenim peronima, međutim nakon toga sledi još dosta posla do završetka. Preostaje da se završi stanična zgrada i da se izgradi obiman sistem prilaznih saobraćajnica sa autoputa E-75 i sa Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića. Vrednost radova u prvoj fazi je 26 miliona evra, dok je rok za završetak godinu dana. Radove izvodi „Energoprojekt-Niskogradnja“ u konzorcijumu sa preduzećima „ZGOP“ i „AŽD“.
