Investitori koji planiraju da zidaju fabrike, hale, magacine i stovarišta imaju razloga da otvore šampanjac. Jer, od prvog marta neće plaćati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta,odnosno naknadu za uređivanje zemljišta. Kolika će im to biti olakšica, smišljena kako bi se povećala privredna aktivnost, najbolje ilustruje podatak da su do sada plaćali 47.843 dinara po kvadratu ako magacin ili proizvodni pogon grade u prvoj zoni, a najjeftinije su prolazili u osmoj zoni – 1.282 dinara.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Ova izmena predviđena je Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je na snazi od decembra 2014. Lokalnim samoupravama dat je rok od 30 dana da svoje propise usklade sa višim pravnim aktom. Zato će predlog odluke o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta danas naći na dnevnom redu sednice Skupštine grada.
Najbitnija promena ogleda se u obračunu doprinosa, kaže Gordana Lukić, iz „Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda“. Na primer, naknada za uređivanje zemljišta za kvadrat stana na Vračaru sada košta 26.848 dinara, a od prvog marta biće povoljnija za oko 9.000 dinara.
- Do iznosa od 17.606 dinara po kvadratu došli smo tako što smo pomnožili prosečnu tržišnu cenu stana u novogradnji koju objavljuje gradski „Zavod za statistiku i koeficijente zone i namene objekta“ utvrđene u skladu sa zakonom – objašnjava Lukićeva.
Novina je i to što investitori neće kao do sada dolaziti na šalter „Direkcije“ da bi zaključili ugovor o plaćanju naknade za uređivanje zemljišta. Oni će podnositi zahtev za izdavanje građevinske dozvole „Sekretarijatu za urbanizam“ koji će direkciju obavestiti da li je investitor ispunio uslove za dobijanje tog dokumenta.
Dobra vest za potencijalne investitore, bez obzira na to da li će zidati stanove, hotele, lokale, tržne centre, kancelarije, domove zdravlja ili bolnice jeste to što će za doprinos izdvajati nešto manje nego za sadašnju naknadu za uređivanje zemljišta. Regulisanje ove stavke neophodno je da bi se dobili papiri za gradnju, a to je jedan od najvećih izdataka na koji ulagač mora da računa, pre nego što na gradilištu pobode prvi ašov. Zbog visine naknade mnogi investitori su odustajali od ulaganja u stambene i komercijalne objekte. A bilo je i onih koji su prigovarali što za novac koji su platili gradu nisu dobili kompletnu infrastrukturu.
Investitori od 1. marta mogu da računaju na popust od 30 odsto, ukoliko doprinos plate odjednom (do sada je popust za jednokratno plaćanje bio 50 odsto), a taj izdatakmoći će da izmire i na 36 mesečnih rata.
- Graditelji će biti u obavezi da doprinos izmire pre nego što prijave radove, odnosno ispune sve uslove da započnu gradnju. Oni koji se odluče da taksu na uređivanje zemljišta plate na rate moraće da prilože neopozivu bankarsku garanciju ili hipoteku na neku drugu nekretninu koje bismo aktivirali ako svoju obavezu ne ispune. Tako ćemo izbeći vođenje sudskih sporova sa neizvesnom naplatom – kaže Lukićeva.
Doprinos po zonama i nameni objekata (dinara po kvadratnom metru)
- Zona zaštite zelenila: Beogradska tvrđava, Kalemegdan, Topčider, Košutnjak, Veliko ratno ostrvo, blokovi 10, 13, 14 i 15, Manastirska i Lipovička šuma, park šume Zvezdara i Banjica...
- Prva zona: opštine Stari grad, Vračar, deo Savskog venca, delovi Novog Beograda, Diplomatsko naselje na Čukarici, centralni deo Zemuna...
- Ekstra zona stanovanja: Dedinje
- Ekstra zona poslovanja: od Slavije do Terazija, Knez Mihailova i Ulica Vase Čarapića, novobeogradski blokovi 19, 20, 11a i 31...
- Druga zona: delovi opština Palilula, Zvezdara, Voždovac, Zemun, Surčin...
- Treća zona: delovi opština Rakovica, Čukarica, Voždovac, Savski venac...
- Zona ulaznih pravaca u grad: Pančevački put, Bubanj potok, Ibarska magistrala, auto-put Beograd-Zagreb, obilaznica oko Beograda
- Četvrta zona: centar Mladenovca, Lazarevca i Obrenovca, delovi opština Palilula, Zvezdara, Novi Beograd...
- Peta zona: delovi opština Palilula, Zvezdara, Novi Beograd, Rakovica, Zemun, Surčin...
- Šesta zona: delovi Mladenovca, Lazarevca, Obrenovca, Barajeva, Grocke...
- Sedma zona: delovi Voždovca, Surčina, Sopota, Lazarevca...
- Osma zona: delovi Palilule, Surčina, Sopota, Obrenovca...
- Zona specifičnih namena: kompleks Termoelektrane „Nikola Tesla“ A, fabrika „Prva iskra“ Barič i kompleks Kolubarskog lignitskog basena
Doprinos se umanjuje ako nema:
- saobraćajnica – 20 odsto
- vodovodne mreže – 10 odsto
- kanalizacije – 10 odsto
