Srbija troši dva i po puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog proseka i četiri puta više od proseka u zemljama EU. Čak i na javnu rasvetu potrošimo duplo više energenata.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Struju, gas i mazut najviše rasipamo – kroz grejanje. Samo za zagrevanje srpskih domova prosečno se potroši 220 kilovat-časova po kvadratu, dok dansko domaćinstvo za kvadratni metar izdvoji prosečno 96 kilovat-časova. Loša izolacija fasada na zgradama i kućama, propala stolarija, ali i veliki broj potrošača koji se greju na struju uzrokuju da kroz pukotine na domovima izbacimo – čak i polovinu potrošene energije. Zbog svega ovoga smo među zemljama sa najnižim stepenom energetske efikasnosti na Starom kontinentu.
- Prosečna potrošnja energije po domaćinstvu u Srbiji je približno jednaka kao i u EU – kažu u „Agenciji za energetiku“. - Ipak, problem nastaje kada se uporedi potrošnja primarne energije po društvenom proizvodu koja se meri kupovnom moći. U Srbiji je neuporedivo veća. Prosečan kvalitet grejanja kod nas je znatno lošiji jer se često greje manji deo stana, neke prostorije se zagrevaju kraće vreme i na nižoj temperaturi.
Prema podacima „Agencije“, čak dve trećine energije potrošene u domaćinstvima iskoristi se na grejanje. I to zgrada koje su mahom građene tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u periodu najintenzivnijeg rasta stambenog fonda, a ogromni su potrošači energije.
- U Srbiji ima oko 3,3 miliona stanova – kaže Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“. - Sigurno 1,2 miliona treba potpuno da se renovira, da se ugradi izolacija, nova fasada, prozori i vrata. Vrednost ove investicije bi bila oko 2.500 evra. Potrebno je da država ozbiljno pristupi povećanju energetske efikasnosti tako što će kroz subvencije da omogući prihvatljive kredite preko banaka sa kamatama od tri do 3,5 odsto. Mesečna rata ne sme da bude veća od 50 evra, da bi to ljudi mogli da plaćaju. Na taj način bi se uštedelo minimalno 30 odsto energije, a negde i polovina.
Kada bi svako domaćinstvo, kroz povoljne kredite, moglo da stan izoluje, dodaje Rodić, svi bi imali koristi. Na ovaj način bi se angažovao i preduzetnički biznis u Srbiji jer bi u posao bili uključeni stolari, instalateri i druge zanatlije. Takođe, deo bi se vratio i u državnu kasu kroz PDV ukoliko bi se kupovao domaći materijal.
Od države 100 miliona dinara
Kako bismo napravili uštede u troškovima za energente, Ministartvo energetike je krajem prošle godine odobrilo sredstva u 11 gradova i opština u Srbiji u visini od 100 miliona dinara. Od toga su tri lokalne samouprave iz devastiranih područja. Sredstva se dodeljuju iz „Fonda za energetsku efikasnost“.
- Raspodela sredstava biće izvršena tek pošto gradovi budu raspisali javne nabavke – kažu iz Ministarstva energetike. - Nerazvijenim područjima, nakon sprovedenih tendera, biće dodeljeno do 100 odsto vrednosti projekta.
Gubimo najviše kilovata
Srpska elektroprivreda je u samom vrhu u Evropi po gubicima struje, što zbog krađe struje, ali i zaostale mehanizacije. EPS od gubitaka električne energije godišnje ima „rupu“ od 4,5 milijardi kilovat-časova, što je više od 16 odsto od ukupno isporučene struje domaćinstvima i privredi u zemlji.
