Ponuđen izbor između novih stanova, vraćanja novca ili sanacije „smrdljivih zgrada“ u naselju Dr Ivan Ribar u Novom Beogradu vlasnici stambenih jedinica obazrivo razmatraju, iako će do njih tek stizati konkretna rešenja. O prihvatanju sanacije retko ko razmišlja, a za novu adresu odlučiće se u zavisnosti od lokacije.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Više od mesec dana potpuno je opustošen ulaz 82 zgrade 1A, uključujući i lokal supermarketa „Maksi“, od koga je ostao samo logo. Umesto rafova, stoje poljoprivredne prskalice i alati, zaostali od radnika Instituta „Vinča“ koji su uzimali uzorke i testirali načine sanacije zidova od otrovnog gasa.
U ulazu broja 80 može se tek ponegde videti popunjen kanap za sušenje veša na terasi. Ipak, to ne znači da je njihov stan saniran, niti da su odvažni, već zato što nemaju gde. Tako živi i samo polovina stanara zgrade 100 i 102, jer nisu hteli da pristanu na ugovor sa „Građevinskom direkcijom Srbije“ (GDS) da će im biti podmireni troškovi života u iznajmljenim stanovima do sanacije zgrade. U mogućnost sanacije, kao ni tada, tako ni sada, nisu ubeđeni.
- Još čekamo zvaničnu ponudu, ali što se tiče samog koncepta detoksikacije zgrade, mislim da većina razumnih ljudi ne bi prihvatila da mu u takvom prostoru odrastaju deca – kaže Zoran Perović, jedan od stanara iz ulaza 102, koji se sa ženom i bebom odselio na sigruno. - Eksperimentalni metod, do sada neprimenjen na betonu i u stambenom prostoru, kome može da garantuje bezbednost, a da ne govorim kakva će biti vrednost takve imovine koju sada skupo plaćamo?
Tako razmišlja većina stanara - ako se već zadužuju za ceo život ili novac ili novi stan.
Da čujemo prvo šta tačno nude...
Pojedinci bi da zadrže prvoizabranu lokaciju, pa će saslušati i nove dopune studije Instituta „Vinča“ za sanaciju.
- Tek kada budemo imali uvid u dopunu studije, lokacije drugih stanova za koje bismo mogli da se odlučimo i pod kojim uslovima se vraća novac, možemo da razmišljamo – kaže Biljana Đukanović, predsednica skupštine stanara jedne od zgrada.
Malobrojni pristali na dogovor sa GDS
Tek nekolicina stanara pristala je na ugovor sa „Direkcijom“ koja namiruje mesečne troškove života u iznajmljenim stanovima. Većina je odbila, jer su smatrali da bi time prihvatili sanirane stanove, za koje ni sami nisu sigurni da li su bezbedni. Ipak, i jedni i drugi, kako sami priznaju, izdržavaju iz dana u dan.
