Samo tri građevinska preduzeća imaju više od petsto zaposlenih i mašine za gradnju, a u nekima stečaj traje i po dve decenije. Struka tvrdi da ta oblast bez pomoći države ne može da se oporavi. U Ministarstvu privrede kažu da će učiniti sve da se stvori bolji poslovni ambijent za građevinare, ali i da država mora bolje da funkcioniše.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Svakom promenom vlasti, srpsko građevinarstvo, pored novog ministra, dobije i novi Zakon o planiranju i izgradnji. Od 2009. beleži i konstantan pad – i obima posla i broja zaposlenih. Građevinari kažu da je sada najvažnije da se firme udruže i da država obezbedi garancijski fond, kako bi lakše poslovali.
Savetnik za građevinu u „Privrednoj komori Srbije“ Aleksandar Popović kaže da treba doneti zakon koji bi regulisao nastup stranih kompanija, kao i nastup kompanija osnovanih stranim kapitalom koje rade kao društva sa ograničenom odgovornošću.
- Pre svega treba da se zna ko je nosilac posla, ko su podizvođači i da oni na našem tržištu, kada su d.o.o. konkurišu sa sopstvenim referencama i radnom snagom, a ne da vuku reference firmi iz inostranstva, a garancijski kapital im je jako mali – kaže Popović.
Pored očuvanja radnih mesta i redovnih primanja, građevinari traže suzbijanje rada na crno.
- Zašto na minimalnu zaradu radnicima u građevinarstvu treba da se plaća porez, da u njegovo ime plaća poslodavac – to je njegova minimalna zarada. Naš je zahtev da se ide ka progresivnom poreskom opterećenju – kaže predsednik Sindikata građevinara Dušan Vuković.
Da ne bi nestali iz visokogradnje, od Ministarstva finansija traže da donese uredbu o tome da se, dok traje kriza ili zaposlenost ne poveća, kreditni aranžmani potpisuju samo ako u tim poslovima učestvuju domaća preduzeća.
Vlasnik jedne građevinske firme Dragan Kopčalić kaže da treba doneti odluku, kao što postoji u Nemačkoj, koja ne dozvoljava stranim građevinskim firmama da se pojavljuju na njihovim tržištima.
- Kod nas je nezaposlenost veća od 25 odsto, a nijedna srpska firma ne može da dobije nijedan tender koji srpska vlada i budžetski korisnici raspisuju – kaže Kopčalić.
Kako bi pomogli građevincima, „Privredna komora Srbije“ napravila je sajt preko kojeg bi, kažu, firme trebalo da se povezuju i prave konzorcijume.
- Moramo da budemo odgovorniji i ne smemo dozvoliti da administracija u bilo kom obliku kroz javna preduzeća, kroz državnu upravu, zaustavlja privredne aktivnosti. Da bi država funkcionisala moramo da imamo prihode od čistih poreza i taksi, a ne od kredita i zaduživanja – kaže ministar privrede Željko Sertić.
Zarad oporavka srpskog građevinarstva, uskoro bi trebalo da bude donet i Zakon o planiranju i izgradnji, uz jasno utvrđene procedure i sa svim podzakonskim aktima.
