Zakon o legalizaciji nije operativan i primenljiv u praksi, te su neophodne izmene ili čak novi zakon koji bi tu oblast uredio i kako bi se divlja gradnja konačno zaustavila, izjavio je „Tanjugu“ savetnik predsednika „Privredne komore Srbije“ (PKS), Aca Popović.
Popović kaže da je privredi jasno da divlja građnja jeste problem kod milion raznih objekata koji su mimo građevinske dozvole "otišli" u širinu, visinu ili im je izmenjena namena.
- To više nije pojedinačan, nego opšti društveni problem koji mi nismo zaustavili i tu ima krivice svih, državnih organa koji nisu na vreme radili, inspekcijskih organa koji to nisu ispratili i građana i investitora koji su se upustili u tako nešto – navodi on i podvlači da to mora da se zaustavi.
Država, uveren je, ima sve mogućnosti ako hoće da zaustavi divlju gradnju.
- Učestvovao sam u radu državne uprave kada je taj proces uglavnom bio zaustavljen dok se u jednom trenutku nije desilo da se to ponovo ispusti pod političkim i pritiskom raznih investitora. Pre svega, popustilo se pod pritiskom situacije da država nije uredila urbanističku oblast tako da investitori mogu da dobiju dozvolu na vreme – navodi Popović.
Jedno od rešenja je, kaže on, da država uvede sankcije lokalnim samoupravama koje nisu zaustavile divlju gradnju.
- Mogli bi da im uvedu prinudne mere, ili da recimo da smanje platu celoj lokalnoj samoupravi do 30 odsto. Država ima način ako hoće to da zaustavi – tvrdi sagovornik „Tanjuga“.
Elaborirajući ocenu o neprimenljivosti važećeg zakona, on je naveo da zakonodavac ne može formalno da predvidi da se za objekat koji proističe iz divlje gradnje radi glavni projekat, jer to znači da mora da se radi glavni projekat statike, a to je, kako tvrdi, preskupo.
- Ko će sada da radi glavni projekat statike za milion objekata? Pre svega bi morao da ispita koje su karakteristike konstruktivne, kakva je armatura i da stavi potpis iza toga. Mi niti imamo inženjere, ni opremu, niti možemo u kratkom roku to da uredimo. Na kraju, takav podvig nije ni jeftin - nekoliko puta je skuplji nego kad radite glavni projekat za novi objekat – rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, potrebno je urediti i pitanje visine naknada za objekte proistekle iz divlje građnje.
- Moramo da odvojimo naknade za individualne i za kolektivne objekte. Možete da kažete individualni objekti su građeni iz socijalnih potreba, ali kolektivni su građeni iz tržišnih potreba, i to nije isto – objašnjava on.
Popović, međutim, priznaje da u nekim slučajevima čak i za divlju gradnju ima opravdanja, na primer na lokacijama gde se dugo čekala urbanistička dokumentacija, ali je negde tu, kako kaže, i lokalna samouoprava na neki način pomogla.
