Svet se malo približio prvom plutajućem gradu kada je Seasteading Institute ove godine potpisao memorandum o razumevanju sa vladom francuske polinezije. Ne samo da plutajući gradovi mogu ponuditi održivo mesto za život, već bi i potencijalno mogli da pomognu koralnim grebenima da se oporave i obezbede stanište za morski život, sudeći prema Joe Quirku, koosnivaču Blue Frontiers i Seaveading Institute. Inhabitat je razgovarao sa Quirkom i arhitektom Simonom Nummijem kako bi saznao više o njihovoj viziji prvog plutajućeg grada na svetu.
Quirk je tom prilikom za Inhabitat rekao: „Na gradove gledamo kao na mesta koja oštećuju zemlju i zagađuju okeane. Plutajući gradovi se dosta razlikuju jer bi mogli biti ekološki rekonstruktivni“. Na primer, porast temperature okeana je prouzrokovalo da korali izgube boju (beljenje korala). Quirk je sa tim u vezi rekao da samo prisustvo plutajućeg grada može pomoći u borbi protiv ovog problema. Rekao je: „Korali bi mogli da se oporave ako bismo samo malo spustili temperaturu. Naši inžinjeri u Blue Frontiersu su napravili plan postavljanja platforme koja bi stvoriila senku nad okeanom i tako snizila temperaturu. Kako se sunce pomera, tako se dobija dovoljno svetlosti na dnu okeana za proces fotosinteze, ali i smanjuje količina toplote, što je dovoljno da bi se dobio dobar povratni efekat."
Čvrste plutajuće konstrukcije takođe mogu i da povećaju morski biodiverzitet jer bi služile i kao stanište, kaže Quirk. Rekao je da bi podnožje platformi, koje bi bilo ispod nivoa vode moglo biti napravljeno od stakla pa bi stanovi ili restoran mogli imati pogled ka vodi.
Trenutno postoji nekoliko verzija o tome kako plutajući gradovi mogu izgledati. Projektanti i arhitekte su dali svoje vizije, što se može videti i na slikama. Nummi, koji je osvojio „Architectural Design Contest“ organizovan od strane Seasteading Institute, rekao je sledeće: „Namera je da se nautička tehnologija kombinuje sa kulturom i znanjem Polinežana uz veliko poštovanje i spremnost da se od njih uči."
Cilj plutajućeg grada, koji će biti postavljen na oko jedan kilometar od obale unutar zaštićene lagune, je da bude 100 odsto obnovljiv i 100 odsto samodovoljan. Plutajući solarni paneli će pomoći snabdevanje grada sa energijom, a Quirk je rekao i to da kako voda bude hladila panele, oni bi mogli da generišu 20 odsto više energije od standardnih panela. Dvadeset odsto plutajućeg grada će uključivati solarne panele. Još jedan od ciljeva je i taj da se u lagunu ne ispušta voda već da se otpadne vode obrađuju i recikliraju. Hrana se može uzgajati u okviru „morskih“ farmi.
„Svaka zgrada teži energetskoj nezavisnosti pa su energetska efikasnost i pasivne strategije od vitalnog značaja", rekao je Nummi.
Plutajući grad bi mogao biti projektovan tako da izgleda kao prirodno ostrvo, sa zelenim krovovima i zgradama izgrađenim od lokalnih materijala - potencijalno od bambusa, kokosovog vlakna ili lokalnog drveta poput tikovine. Sa tim u vezi Nummi je rekao sledeće: „Zgrade su projektovane tako da se povežu sa prirodom i „prigrle“ veličanstvene poglede Tahitija. Zidovi treba da imaju otvore ili da budu otvoreni kada god je moguće."
Cilj je da se plutajuće selo izgradi do 2020. godine i da uključuje oko 15 ostrva površine 25 sa 25 metara. Quirk je rekao da bi prvi plutajući grad mogao biti poput prvog iPhona - prilično glomazan i skup ali sa tim da mu se cena kasnije smanji. On se nada i da će se udvostručiti broj platformi za dve do tri godine nakon toga, i da će umesto 15 biti 30, a zatim utrostručiti nakon par godina.
Quirk je rekao da ostrvske i priobalne nacije već pate zbog porasta nivoa mora i da je ovo realan način da se oni prilagode.
Izvori za slike: Blue Frontiers, Blue21 i Simon Nummy.
