Vodonik je ključan za dobijanje čiste energije u budućnosti i bolje je kada se dobija uz pomoć energije sunca, a ne električne energije sa mreže. Međutim, šta ukoliko pored svega toga može da učini i da kuća izgleda lepše? Istraživači u Australiji su napravili obećavajući „proboj“ po svim tačkama, tako što su razvili „solarni boje" koje mogu da proizvedu vodonik svuda gde se u vazduhu nalazi vlaga.
Vodonik je gas koji ima veliki potencijal kao izvor održivog goriva, jer gori čisto i daje samo vodu kao nusproizvod. Obećava prilikom upotrebe kod gorivnih ćelija, ali samo ako može da se za njega obezbedi sigurno čuvanje. Međutim, još jedan od ključnih izazova kada je u pitanju vodonik je njegova proizvodnja jer trenutno u najvećoj meri dolazi iz fosilnih goriva.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Vodonik često nastaje korišćenjem električne energije koja deli molekule vode na vodonik i kiseonik. Izvor, odnosno odakle ta električna energija dolazi zapravo definiše da li je gorivo iz obnovljivih izvora ili ne. Ovo je inspirisalo brojne istraživače da napore usmere u izvlačenje gasa iz solarne energije, a jedan nedavni primer je pokazao da se čak može i „uhvatiti“ zagađeni vazduh u isto vreme.
Istraživači na RMIT University u Australiji su razvili ono što opisuju kao „solarnu boju“ koja može da generiše vodonik. Dobijeno je jedinjenje koje je slično silika gelu koji se može naći u paketićima koji drže buritose i cipele suvim upijajući vlagu.
Nazvano sintetički molibden-sulfid, ovo jedinjenje ima jednu ključnu prednost u odnosu na silika gel a to je da ono deluje i kao poluprovodnik, što izaziva cepanje atoma vode na vodonik i kiseonik. Tim je nakon toga utvrdio da mešanje ovog jedinjenja sa česticama titanijum oksida može formirati vodonično generisanu boju koja delimično upija sunce.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
„Titanijum oksid je beli pigment koji se najčešće koristi za boje za zidove, što znači da jednostavno dodavanje novog materijala može pretvoriti zid u objekat koji eksploatiše i prikuplja energiju", kaže vodeći istraživač dr Torben Daeneke. „Ovaj izum ima veliki niz prednosti. Nema potrebe za čistom ili filtriranom vodom koja će pothranjivati sistem. Svuda gde je vlažno čak i područjima koja su daleko od vode, može se proizvesti gorivo."
Istraživanje tima se ne bavi načinima skladištenja vodonika, što je veoma teško zbog izuzetno malih i lakih molekula koji čine gas. Zaista, skladištenje vodonika je zasebno polje istraživanja, gde je veliki fokus na stvaranju kompaktnih sistema za skladištenje za automobile, iako je napredak ostvaren kod materijala za cevovode koji prenose vodonik. Kada i ako ova rešenja budu primenjena zajedno, biće u formi farbe kojom se boje kuće.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „ACS Nano“.
