Kao što se Donald Tramp priprema za izgradnju zida između SAD-a i Meksika, tako i Turska najaviljuje završetak visokog utvrđenja tri metra duž granice sa Sirijom kako bi sprečila izbeglice i krijumčare da uđu u zemlju. U prvoj fazi konstrukcije završen je deo od 556 kilometara koji će se spojiti sa ostalim duž cele granice od 911 kilometara između dve zemlje.
Ostatak zida trebao bi da bude završen do jeseni, nakon čega bi to bila druga najduža konstrukcija na svetu, posle Kineskog zida koji je dug 3.460 kilometara.
Slika 1. Zid između Turske i Sirije (foto: Cem Genco for Anadolu Agency/Getty Images)
Humanitarac Killian Kleinschmidt rekao je da je video zid iz prve ruke kada je posetio Gazientep na jugu Turske prošle nedelje.
„Vidiš da prolazi kroz planine, gore i dole", rekao je za Dezeen. „Stvarno ostavlja bez teksta. Niko sada ne može da pređe granicu ukoliko Turska to ne dozvoli. Turci su vrlo ponosni. Trampu bi se to dopalo."
Kleinschmidt, osnivač humanitarne konsultantske organizacije Switxboard, rekao je da je zid, zajedno sa novim preprekama duž sirijske granice sa Libanom i Jordanom, efektivno završio masovni egzodus izbeglica koje beže od građanskog rata u Siriji.
„Oni su od Sirije napravili veliki zatvor", rekao je on. „Liban je više-manje zatvorio svoju granicu. Nema zida ali je blizu da bude i tu. Jordan ima zemljane bankine i koristi američku tehnologiju, kao što je detekcija uz pomoć noćnog svetla u cilju da se spreči nelegalni ulazak".
Ove mere u suštini znače da je odliv sirijskih izbeglica „više-manje završen", rekao je Kleinschmidt.
Slika 2. Zid između Turske i Sirije (foto: Cem Genco for Anadolu Agency/Getty Images)
Procenjuje se da je više od pet miliona Sirijaca od početka građanskog rata 2011. godine pobeglo u susedne zemlje, a da skoro tri miliona njih traže azil u Turskoj. Liban i Jordan slede nakon toga sa registrovanim izbeglicama kojih je milion i 600.000, respektivno, iako stvarne brojke mogu biti daleko više.
Granični zid sa Turskom se sastoji od modularnih betonskih blokova od kojih svaki teži 14 tona, dok se na vrhu nalazi 60 centimetara bodljikave žice, kako piše turski list Yeni Safak.
List navodi da su blokove proizveli preduzimači, uključujući Toki (Turska Uprava za javnu stambenu izgradnju).
Turska granica sa Sirijom, koja je uspostavljena nakon raspada Otomanskog carstva na kraju Prvog svetskog rata, počinje južno od Antiohije na mediteranskoj obali. Prostire se na istoku kroz brda Gornje Mesopotamije, preko reke Eufrat, a završava na mestu gde reka Tigar ulazi u Irak.
Kada bude završeno, utvrđenje će uključivati 67 armiranih odbrambenih kula, 67 osmatračnica i oko 100 kilometara osvetljenih delova.
Slika 3. Zid između Turske i Sirije (foto: Cem Genco for Anadolu Agency/Getty Images)
Sa 1.600 kilometara dužine, Trampov zid će kada bude bio izgrađen pobediti turski zid koji će kako sada stvari stoje zauzeti drugo mesto kao najduži na svetu.
Izraelska „West Bank“ barijera, koja je u izgradnji između Izraela i Zapadne obale, biće dugačka 650 kilometara kada bude bila završena. Početkom godine crtač grafita Banksy otvorio je hotel pod nazivom „Walled Off“ uz deo barijere koja prolazi kroz Vitlejem.
Killian Kleinschmidt, bivši direktor UNHCR, bio je ranije direktor Zaatari izbegličkog kampa u Jordanu. U intervjuu za Dezeen 2015. godine, on je opisao izbegličke logore kao „gradove sutrašnjice" i pozvao na remont strategije pomoći zasnovane na humanitarnim krizama.
Umesto toga, on smatra da preduzetnički duh izbeglica treba ohrabriti tako da mogu da reše svoje probleme.
Ranije ovog meseca IKEA je objavila da je uspostavila proizvodni centar u Jordanu kako bi zaposlila izbeglice, kao deo strategije pomoći 200.000 siromašnih ljudi.
