Uspon omiljenog arhitektonskog polimera

15.04.2016. | Patrick Lynch | Arch Daily

Do nedavno, u svetu arhitekture su u velikoj meri plastični polimeri posmatrani kao inferiorni građevinski materijali, u vidu zgodnih površina u kuhinjama za brisanje i čišćenje ali nepraktični kada je u pitanju građevinarstvo u svom punom obimu. Međutim, s tehnološkim inovacijama materijala mogućnosti napreduju i polimeri se sada ozbiljno uzimaju kao legitimni delovi palete arhitektosnkih materijala. Jedan od najčešće korišćenih ovih materijala je plastika na bazi fluora poznata kao ETFE (etilen tetrafluoroetilen - Ethylene tetrafluoroethylene). Ovaj materijal doveden je u svest javnosti zahvaljujući njegovoj upotrebi na fasadi „Water Cube“ za Olimpijske igre 2008. godine u Pekingu od strane firme PTW Architects i arhitekte sada shvataju mogućnosti ove folije (filma) da uz pomoć nje izraze novu estetiku i zamene skuplje transparentne materijale.

ETFE je originalno razvijen 1970. godine od strane firme DuPont kao lagana folija otporna na toplotu da služi kao premaz u avio industriji. Od tada je folija sporadično korišćena u raznim poljoprivrednim i arhitektonskim projektima, kao pokrivač za plastenike i zaštita za solarne ćelije. Zatim, u 2001. godini, materijal je doživeo svoju prvu primenu velikih razmera kao kapsulirajuća membrana na projektu „Eden Project“ u Kornvolu u Velikoj Britaniji, koji predstavlja koncept prirodne evolucije biosfere Buckminster Fullera. Konsultantska inženjerska firma Arup zadužena za projekat, odabrala je ETFE zbog svojih sposobnosti da pouzdano reguliše uslove životne sredine unutar objekta preko UV transparentnosti - folija može da se štampa sa posebnim obrascima i slojevima da bi se kontrolisali solarni uslovi - što je od suštinskog značaja za strukturu čija funkcija je održavanje klime odnosno specifične flore. Pored toga, arhitekte su primetile nizak koeficijent trenja ETFE koji sprečava prašinu ili prljavštinu da se lepi za njegovu površinu, smanjujući na taj način zahteve i troškove održavanja.

Videvši uspeh materijala na membrani za veliku površinu, Arup je predložio korišćenje ETFE za naredne projekte, za „Allianz Stadium“ gde su sarađivali sa firmom Herzog & de Meuron (2005) i spomenuti projekat „Watercube National Swimming Centre“, u kasnijem projektu birajući foliju, ne samo zbog njene estetike i funkcionalnosti već i akustičnih osobina. Kod ove primene, slojevi ETFE su stalno ispunjeni vazduhom iz pneumatskog sistema da bi kreirali podlogu nalik jastuku koja obezbeđuje toplotnu izolaciju i stabilnost konstrukciji protiv opterećenja vetra ili snega. U obe arene, pojedinačne podloge mogu biti osvetljene sa LED osvetljenjem koje menja boju da bi se stvorili jedinstveni obrasci, omogućavajući fasadi zgrade da odražava sve što se događa unutar nje.

U proteklih nekoliko godina, ETFE je „uzdignut“ u oblasti projektovanja stadiona i trenutno se pojavljuje u projektu firme Foster + Partners „SSE Hydro Arena“, kod firme 360 Architecture u projektu „New Atlanta Stadium “, firme ACXT u projektu „San Mames Stadium“ i kod skoro otvorenog „US Bank Stadium“ u Minneapolisu, gde je primena ETFE kod krova najveća ugradnju ovog materijala u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, porast primene ETFE se vidi i u projektovanju nesportskih objekata, pre svega u projektu iz 2015. godine „Serpentine Gallery Pavilion“ firme SelgasCano. Umesto korišćenja ETFE podloga, arhitekte su „umotale“ 19 različitih boja folije oko minimalnog čeličnog okvira da izazove kaleidoskopski efekat. U drugom primeru firma KieranTimberlake Arhitekti projektovala je zgradu ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Londonu uključivši ETFE kako bi pomogla eksterijeru zgrade na istočnoj, zapadnoj i južnoj strani, za propuštanje dnevnog svetla i povećanje vidljivosti za ptice.

Za razliku od plastike kao što je PVC, koja je potencijalno opasna po zdravlje, ETFE je lako reciklirati i dugotrajan je ali je i izdržljiv po pitanju ekstremnih klimatskih uslova. Isplativ je za proizvodnju i procesi njegovog dobijanja ne zahtevaju veliko korišćenje energije, zahvaljujući u velikoj meri svojoj maloj težini. Zbog svoje elastičnosti, ETFE se dobro pokazao i tokom prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ali i kod samogašenja u slučaju požara.

Plastični polimeri kao da su konačno prihvaćeni kao praktični i uspešni građevinski materijali i ETFE se već koristi u brojnim arhitektonskim projektima. Sada je na arhitektama da nastave da otkrivaju nove načine upotrebe ovog materijala.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Lepa 23.05.2017.
Da li grad ruši samo nelegalne objekte koji...
Ivan 21.05.2017.
kolika je cena poliuetrerenske pene i kolko...
Nikola Beton 20.05.2017.
Lepo bi bilo da je ovo sto stoji u naslovu ...
Nikolina 19.05.2017.
Molila bih vas cijenu lifta za jednu osobu ...
Faruk 23.04.2017.
Molim vas recite mi kolika je cjena, unutra...