Zeleni krovovi akumuliraju kišnicu i usporavaju oticanje vode, odnosno štede vodu, sprečavaju prašinu, štite hidroizolaciju od spoljašnjih uticaja, i vrlo malo se zagrevaju, čak i pri ekstremnim temperaturama. Imaju funkciju prirodnog klima-uređaja, pa time značajno povećavaju korisnost krovnih površina, što takođe pozitivno utiče i na vrednost nekretnine.
Zeleni krovovi pružaju mnogo prednosti. Vrlo je aktuelno pitanje vodenih resursa i u središtu je zanimanja mnogih projektanata i građevinara. Naime, zeleni krovovi daju značajan doprinos ophođenju prema dragocenom resursu kao što je voda na ekološki najprihvatljiviji način. U mnogim razvijenim zemljama Evropske unije smanjivanjem taksi postiče se ozelenjavanje krovova.
Akumulacija i usporavanje oticanja vode: Zeleni krovovi po pitanju vodenih resursa imaju dvostruki pozitivni učinak. Prvo, sastav zelenog krova akumulira vodu. Veliki deo toga u srednjem ili dugom roku ispari prema supstratu i vegetaciji. Druga se prednost posebno ističe u podnošenju obilnih padavina: čak i u stanju zasićenosti vodom, slojevi zelenog krova pružaju dovoljno prostora da se čak i prilikom jakih pljuskova zadovolje veliki tehnički problemi odvodnje. Odvodnja nije samo značajno smanjena nego i bitno usporena. FLL smernice (Institut za istraživanje, razvoj i izgradnju pejzaža) za zelene krovove uzimaju ovo u obzir kada odlučuju o koeficijentu maksimalne i godišnje odvodnje. Koeficijent maksimalne odvodnje određuje maksimalni protok pri definisanom proračunu kiše – prema njemu se prilagođava dimenzionisanje odvodnje. Ova vrednost se razlikuje od godišnjeg proseka padavinske odvodnje. Količina vode koju zeleni krov može akumulirati tokom godinu dana, a koja će se isparavanjem vratiti natrag u prirodu određuje se koeficijentom godišnje odvodnje.
Za oba parametra FLL smernice daju detaljne podatke, koji zavise od debljine slojeva zelenog krova. Pri debljini slojeva 2-4cm, prema FLL-u koeficijent maksimalne odvodnje iznosi 0,7. Ta se vrednost postepeno poboljšava sa povećanjem debljine slojeva, pa pri više od 50cm debljine slojeva zelenog krova dolazi do 0,1. Vrednost procenta godišnjeg zadržavanja vode počinje sa 40% i maksimalno doseže više od 90%. Posebno je značajno to da već i ekstenzivno ozelenjene površine sa 10-15cm debljine slojeva, prema FLL-u, prosečno godišnje mogu zadržati 55% kišnice.
Višestruke su koristi od ovakve akumulacije vode na krovu. Ako površinske vode ne treba odvoditi u kanal, cisterne ili sigurnosna postrojenja - razmerno tome mogu biti manjih dimenzija. U građevinskim područjima s niskom propusnosti tla, eventualno samo sa zelenim krovom kao potporom može se sprečiti nužnost za prelivom u kanal. I, s obzirom da zeleni krov pri jakoj kiši vrlo dobro podnosi velike količine vode, nema više kapanja iz sigurnosnih preliva. Kapacitet zadržavanja vode zelenih krovova i, povezano s time, smanjenje količine vode može imati negativan učinak samo u slučajevima gde je potreba za padavinskim vodama veća nego njihova količina, što je redak slučaj u našim geografskim širinama.
Kvalitet zadržane/akumulirane vode: Prednosti zelenih krovova ne odnose se isključivo na kvantitativan aspekt – zadržana voda iz zelenih krovova i u kvalitativnom pogledu postiže izvrsne vrednosti. Različita istraživanja pokazuju čak kvalitet približan vodi za piće.
Jedini nedostatak: Tokom procesa ispiranja humusnih kiselina, voda dobije boju što ograničava njenu upotrebu. Što za ispiranje toaleta i nije toliko važno, ali ipak je bitno znati za koju je svrhu namenjena zadržana voda. Takođe je svejedno da li je voda iz vrtne cevi prozirna ili smeđa. Ako je pak reč o veš mašini, situacija je potpuno drugačija. U tom slučaju savetuje se da se ne koristi kišnica iz zelenih krovova. Zbog toga bi takvi podaci trebali biti obavezni. Kod većine supstrata, bojenje vode se smanjuje vrlo brzo. Zbog toga je mudro odluku o korišćenju takve kišnice doneti 6-8 nedelja nakon njenog isticanja iz zelenog krova.
