Prošle godine je severnoamerička država Viskonskin doživela jednu od najoštrijih zima u poslednjih nekoliko decenija, ali su Sonja Njuvenhaus i njena porodica jedva osetili tu hladnoću u svojoj sertifikovanoj pasivnoj kući. Iako je sneg pokrivao zemlju i jaki vetrovi šibali kuću, ova kuća od 90 metara kvadratnih je ostala topla korišćenjem manje energije nego što je potrebno za pokretanje fena za kosu!
Uprkos spoljašnjim temperaturama koje su spuštali i do minus 35 stepeni Celzijusa, unutrašnje temperature su se kretale u proseku između 20 i 30 stepeni Celzijusa - što je izvanredan poduhvat omogućen hermetički upakovanoj termoizolaciji, trostruko zastakljenim prozorima i vratima, kao i strateškim pasivnim dizajnom.
Dom porodice Njuvenhaus je izuzetno dobro projektovan sa 80 do 90 odsto više efikasniji od standardne kuće, i do kraja naredne godine, kuća tog tipa će najverovatnije biti dostupna u tri različite veličine - sve ispod 100 kvadratnih metara.
Sonjina kuća je lako prepoznatljiva sa ulice. Smeštena je u mirnom naselju u produktivnom i lepom poljoprivrednom kraju. Objekat nije prepoznatljiv samo zbog svoje upečatljive boje i krovne solarne mreže, već i zbog velikih prozora na dva sprata koji nude poglede u unutrašnjost i plave enterijer sa sunčevom svetlošću.
Druga stvar koju ćete primetiti unutra, osim Sonjinog enterijera nadahnutim njenim holandskim i finskim poreklom, jeste koliko je kuća topla i rpozračna - čak i kada su temperature duboko ispod nule. Sa zidovima debelim 45 santimetara, toplota nema gde da beži iz ovog doma, koji se zagreva sa četiri mala grejača koji generišu kombinovanih 1.300 vati.
Gotovo sav nameštaj je ili recikliran, spašen ili potiče iz šuma koje su održivo vođene, uključujući i police koje su delimično napravljene od samlevenih porcelanskih klozetskih šolja. Takođe, kuća štedi vodu, energiju i prostor na svakom koraku.
Pored izgrađenih polica i klupa, skladišni prostori su ugrađeni u donjim gazištima stepeništa, a umesto podruma, Sonja je izgradila prostoriju nazvanu „stuga“ - odvojeno područje za skladištenje koje može poslužiti i kao gostinjska soba, a koja je inspirisana švedskom tradicionalnom arhitekturom. Povezan sa glavnom kućom preko verande (zajedno sa spoljašnjim tušem), ovaj prostor se zagreva sa peći na drva, ali samo kada je to potrebno.
Jako je komplikovano postići trenutni standard pasivne kuće, posebno u severnim klimatskim uslovima, ali je Sonjin dom ipak sertifikovan od strane Nemačkog instituta pasivne kuće. Sledeća generacija kuća ovog tipa će ispunjavati glavne standarde, a trebalo bi da koštaju oko 1.800 američkih dolara po kvadratu (sa uključenim solarnim panelima i stuga skladišnim prostorom).
„Za mene, cilj nije sertifikacija“, rekla je Sonja Njuvenhaus u odnosu na jedinstveni izazov ispunjenja standarda pasivne kuće u Viskonsinu sa malim domo, dodajući da je za nju „nije teško zaključiti da manje kuće troše manje energije“. Prva kuća ovog tipa je projektovana od strane Dine Koriljiano, a Karli Koulsen je bila konsultant za pasivnu kuću na tom projektu.
