Stena na kojoj se nalazi Tašmajdanski park i obronci iznad stadiona potiču još iz doba Panonskog mora. Kada je počelo da otiče ovo prastaro more, prvo se uzdigao Beogradski greben, kao ostrvo, a njegov centralni deo nalazio se na Tašmajdanu. U to doba, padine Kalemegdana bile su kao plaža.
I danas se, u steni o kojoj je ova priča, jasno vide fosilni ostaci školjki stari nekoliko miliona godina. Kasnije, u novijoj istoriji staroj 2.000 godina, odavde su još Rimljani vadili kamen, a i u tursko vreme ovde je bio kamenolom.
„Mnoga zdanja u Beogradu napravljena su od ovog kamena“, objašnjava inženjer Srećko Stefanović, nadležan za to da ova stena bude spasena od erozije. „Ovaj kamen je relativno mekan, zbog toga je relativno lak za obradu, ali nije sjajnog kvaliteta.“
Pa ipak, stena koja je opstala do danas jedna je vrsta prirodnog spomenika i ukrasa grada. Kada je počela da se osipa, a delovi sa nje da otpadaju, naši stručnjaci su uspeli da joj vrate nekadašnji izgled. „To je prvi put u svetu da je primenom posebne tehnologije učvršćena prirodna stena“, objašnjava Srećko Stefanović iz preduzeća „Hemi eco“.
Rukovodilac radova arhitekta Milan Popović osmelio se da u projekat ubaci domaću tehnologiju. Konsolidacija stene učinjena je isključivo domaćim sredstvima šest puta jačim od onih koja se primenjuju u svetu. Tako je tašmajdanska stena, ispod koje se kriju tri pećine, dobila novu podršku i, kako kaže naš sagovornik, ostaće tu da joj se dive i naši potomci. U protivnom bi propala.
„Osmišljavanje ovakvog rešenja trajalo je dve decenije, od kada je krenula ideja domaćih tehnologa da osmisle način da ojačaju zemlju od koje bi kasnije pravili stambene objekte“, objašnjava Stefanović. „Kasnije je krenuo razvoj i sredstava za ojačavanje kamena, tako da je njegova struktura neuporedivo čvršća nego što je to prethodno bila.“
Prvi korak spasavanja Tašmajdana je učinjen. Ostaje da se neko seti kako postoje i pećine koje bi mogle da budu vrhunska turistička atrakcija, pa da ovaj deo grada dobije potpuno novi život.
